Smanjenje kamatnih stopa: Šta mogu da očekuju građani Srbije zaduženi u evrima?

Ovo je odlučila navodeći da je sada prikladno da se ublaži stepen ograničenja monetarne politike nakon devet meseci držanja stopa na stabilnom nivou.

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je ta odluka bila očekivana jer su je nagoveštavali i predstavnici ECB-a, kao i da je psihološki važna, ali da je ne treba doživeti previše euforično.

Kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće smanjene na 4,25 odsto, 4,50 odsto i 3,75 odsto respektivno, od 12. juna 2024. godine, odlučila je ECB.

ECB je navela da će ključne kamatne stope ostati dovoljno restriktivne onoliko dugo koliko bude potrebno za postizanje cilja, a to je povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto, kao i da se Upravni savet ECB ne opredjeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa.

Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta „Singidunum“ kaže za Euronews Srbija da je odluka ECB bila očekivana imajući vidu signale koji su dolazili od njenih predstavnika.

„Na kraju krajeva tržište je to već ukalkulisalo, anticipiralo kroz neke svoje pokazatelje. Odluka je važna najpre iz nekog psihološkog razloga. Sama činjenica da je to prvo smanjenje posle maltene pet godina već samo po sebi je važna činjenica. Drugo, sada će se verovatno malo promeniti ta inflaciona očekivanja“, rekao je Stakić.

On kaže da su na neki način dobijene naznake da će se pratiti dalje informacije sa tržišta, posebno sa tržišta rada da ne bi, s druge strane, tržište očekivalo da će na svakom narednom sastanku Upravnog saveta ECB doći do smanjenja kamatnih stopa jer to, kako smatra, ne bi bilo realno.

Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ rekao je za Euronews Srbija da se očekivalo da će kamatne stope ECB biti smanjene, ali i navodi da su se ovih dana pojavile vesti o tome da u nekim zemljama Evrozone inflacija opet lagano raste.

On kaže da je teško prognozirati da li će se nastaviti dalje smanjenje kamatnih stopa.

„Jučerašnje smanjenje kamatnih stopa u principu apsolutno ne znači ništa, ne znači da će na sledećoj sednici da bude novo snižavanje kamatnih stopa, čak ne bi bilo neočekivano i da ostane isto ili da čak možda opet malo poraste. Ali, kažem, to je sada sve rano prognozirati“, naveo je Gavrilović.

Šta da očekuju korisnici kredita u evrima

Na pitanje šta da očekuju korisnici kredita u Srbiji koji su indeksirani u evrima, Stakić navodi da odluka NBS o moratorijumu na kamatne stope traje do kraja godine.

„Te administrativne kamatne stope koje postoje sa moratorijumom su i dalje niže i povoljnije nego što bi bile tržišne kamatne stope uvećene za neku bankarsku maržu. Moralo bi da dođe i do nekoliko smanjenja kamatnih stopa pa da, ako se ne produži moratorijum, korisnici kredita to dodatno osete. Generalno gledano, smanjenje kamatnih stopa je pozitivna vest za sve korisnike kredita i za stanovništvo, i za privredu, ali i za državu“, kaže Stakić.

On je rekao da odluku ECB o smanjenju kamatnih stopa ne treba uzeti previše euforično jer je, kako navodi, i taj psihološki efekt mač sa dve oštrite.

„Može da bude pozitivan, jer opet nakon pet godina krenuli smo u nekom drugom smeru. Ali da to ne uzmemo sada zdravo za gotovo, da pomislimo da će sada smanjenje kamatnih stopa ići isto tako brzo kao što je išlo i povećanje. To se sigurno neće desiti jer su okolnosti potpuno drugačije kada se ide u jednom, odnosno u drugom smeru. Čak nije ni zdravo za ekonomiju, ni poželjno da se te kamatne stope naglo popuštaju. To se radi u nekim interventnim vremenima, kao što je bila kovid kriza, a inače to treba da se radi fazno“, rekao je Stakić.

On navodi da su predstavnici ECB rekli da će pratiti pre svega kako budu izlazili podaci sa tržišta rada i sa tržišta usluga, da su to komponente koje za sada su volatilnije i utiču negativno u smislu generisanja inflacije.

„Verovatnije je da smo završili sa monetarnim zaoštravanjem. Sledeći sastanak ECB biće pre te neke letnje pauze. Ili će kamate ostati nepromenjene u tom trenutku, ili će doći do daljeg snižavanja, to niko ne može da zna u ovom trenutku, jer će se u međuvremenu očitavati novi podaci vezani za inflaciju“, rekao je Stakić.

Prema njegovim rečima, ono što tržište sada anticipira na bazi nekih instrumenta koji postoje je da će možda eventualno 2-3 puta do kraja ove kalendarske godine da dođe do smanjenja.

„Ali ne bi bilo prvi put da tržište pogreši u tom anticipiranju. To su samo projekcije na bazi nekih indikatora, tako da nam ostaje jedino u međuvremenu da vidimo post festum kakvi su rezultati, pa tek onda nakon toga kakve će biti odluke“, rekao je Stakić.

Gavrilović je rekao da smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena još uvek ništa ne znači, a naročito ne znači korisnicima kredita u Srbiji zato što je još uvek na snazi ograničenje kamatnih stopa koje je uvela NBS.

„Šta će biti od kraja godine, u sledećoj godini, još uvek je rano da se o tome priča. Tako da ovo smanjenje u principu apsolutno ne znači ništa, ne znači da će na sledećoj sednici da bude novo sniženje, čak ne bi bilo neočekivano i da kamatne stope ostanu iste ili da čak možda opet malo poraste. To je sada sve rano prognozirati“, rekao je Gavrilović.

On navodi da odluka ECB ne predstavlja ništa naročito za građane Srbije i da veruje da će za toliko sad malo da se možda i smanji vrednost Euribora.

„Ali, to nema nekakvog značajnog uticaja na građane, na korisnike kredita u Srbiji, zato što su na snazi ograničenja kamatnih stopa“, rekao je Gavrilović.

Ako bi, dodaje Garvrilović, do kraja godine bila još dva smanjenja po 0,25 odsto, to bi se već malo osetilo na mesečnoj obavezi u odnosu na ono što je bilo ranijih godina.

„To je sada teško prognozirati, ko zna šta će sve da se desi. Ako se nastavi sa tim smanjenjem iz sednice u sednicu, pa da nekad bude i malo osetnije, onda bi to moglo korisnicima kredita u Srbiji da pomogne. Ali koliko sam pratio do sada, uvek je rast išao brže nego što je kasnije išlo to smanjenje“, rekao je Gavrilović.

Hoće li i NBS da snizi kamatne stope?

Stakić kaže da ECB nije prva banka koja je ušla u taj proces smanjenja kamatnih stopa, navodeći da je Centralna banka Kanade smanjila kamatne stope za 25 baznih poena.

„Sada će sigurno na mnogo većem pritisku biti i Fed, međutim tamo su malo okolnosti drugačije i svi podaci vezano za inflaciju su viši nego što je to u Evrozoni. Dakle, imamo neko slabljenje tih nekih troškovnih pritisaka, imamo slabljenje porasta opšteg nivoa cena, tako da je odluka ECB-a možemo da kažemo sa velikom dozom sigurnosti već bila očekivana“, rekao je Stakić.

Na pitanje da li će NBS pratiti politiku ECB, Stakić je naveo da je NBS pratila šta radi ECB.

„Na kraju krajeva, mi smo u svakom makroekonomskom smislu povezani sa evropskim zemljama, tako da će Narodna banka to pomno pratiti i obično je do sada bila takva situacija da Narodna banka reaguje nakon ECB. Na poslednjem sastanku Izvršnog odbora NBS doneta je odluka da se kamate ne menjaju, ali će možda na nekom sledećem sastanku Izvršnog odbora NBS da se prate te odluke ECB, ali uz jedan veoma važan uslov“, rekao je Stakić.

On je dodao da se taj uslov odnosi na makroekonomsku i cenovnu stabilnosti.

„Dakle, prvo se moraju sagledati uslovi, kako unutrašnji, tako i spoljni, svi faktori koji utiču na inflaciju i onda, verovatno, ukoliko ne bude bilo nekih velikih odstupanja, možemo očekivati i da naša Centralna banka krene tom putanjom“, naveo je Stakić.

Gavrilović kaže da je NBS do sada uvek pratila, maltene kopirala ponašanje ECB.

„Ne bi me iznenadilo da se na sledećoj sednici Izvršnog odbora NBS dogodi isto, da dođe do tog nekog minimalnog smanjenja kamatnih stopa i to je to. To bi se samo nešto malo odrazilo na te dinarske kredite koje u sebi imaju Belibor, ali ništa značajno“, naveo je Gavrilović.