Snus – opasna moda među tinejdžerima: Liči na kesice za čaj, van je bilo kakve kontrole, a izaziva nikotinsku zavisnost
Podeli vest:
Nikotinske vrećice, poznate kao snus, iako nisu legalne u Srbiji u poslednje vreme lako su dostupne svima, a posebno dobijaju na popularnosti kod mladih, pre svega srednjoškolaca. Proizvod nema zvaničnu dozvolu za prodaju, nije čak ni registrovan u Upravi za duvan, ali niko ne krije da ga prodaje.
Reč je, međutim, o proizvodu koji je štetan po zdravlje, koji izaziva nikotinsku zavisnost i čija je upotreba potpuno neregulisana – ne zna se tako ko ga distribuira, ni kupuje, niti je taj proces trenutno podložan ikakvoj kontroli. U takvoj situaciji, posebno je opasan za najmlađe koji ga mogu, bez ograničenja, nabaviti u mnogobrojnim prodavnicama ali i na internetu, i to po ceni od 600 do 1.000 dinara, piše Euronews Srbija.
Snus, naime, bezopasno izgleda, poput kesica za čaj, i na metalnim kutijicama u kojima se prodaje nema nikave nalepnice o tome da je štetan po zdravlje. Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da on, međutim, da sadrži poprilično velik procenat nikotina, dosta veći nego cigarete, pa samim tim lakše izaziva i nikotinsku zavisnost. Prodaje se u metalnim kutijicama koje sadrže oko dvadesetak kesica i dostupan je sa različitim aromama, što ga prema oceni naših sagovornika, činiji još primamljivijim za mlade i maloletnike. Evropska unija je, na primer, zabranila proizvodnju i prodaju snusa za članice svog bloka jer upotreba za sobom nosi „znatne rizike“.
Siva zona: „Opasan proizvod, mora biti zakonski regulisan“
Dr Srmena Krstev iz Republičke stručne komisije za kontrolu duvana pri Ministarstvu zdravlja kaže za Euronews Srbija da je reč o opasnom proizvodu koji može da izazove ozbiljnije posledice, pre svega nikotinsku zavisnost.
„Nikotin je sam po sebi štetan, i izaziva zavisnost. Korišćenje snus-a izaziva i neke kancerogene bolesti pre svega usta i grla, jer se on aposrbuje u ustima. Povećava rizik za nastanak srčanih oboljenja i moždanog udara, tako brže nastaje karijes, dovodi do abrazije zuba i bolesni desni, i još dosta dentalnih problema. Zatim korišćenje u toku trudnoće se takođe ne preporučuje, povećava rizik za smrtnost novorođenčeta ili za manju telsnu težinu bebe. Takođe, može doći do trovanja, povraćanja, slabosti organizma, konfuzija“, navodi doktorka Krstev.
Kako kaže, zbog sveta toga je važno da i snus bude zakonski regulisan, tačnije da se njegovo konzumiranje preciznije definiše u Zakonu o duvanu.
„Naši zakoni su najstaromodniji i najzastareliji zakoni koji postoje u Evropi. Oni su totalno neadekvatni i nisu u poslednje vreme menjani. Takođe, mi nemamo regulisanu eletronsku cigaretu, inače te duvanske proizvode. Oni potpadaju pod Zakon o duvanu, ali nisu specifično navedeni i tu su te rupe u zakonu“, navodi ona.
Da snun nije regulisan, tačnije registrovan u Srbiji, potvrđuju za Euronews Srbija iz Uprave za duvan gde kažu da Zakon o duvanu ne prepoznaje snus kao vrstu duvanskog proizvoda i da do sada nije dobila zahtev za registraciju te vrste proizvoda.
„Međutim, Zakon o duvanu kao ostale duvanske proizvode prepoznaje duvanske proizvode koji su specijalno pripremljeni za žvakanje. U skladu sa Zakonom, propisana je obaveza registracije navedenih proizvoda od strane uvoznika, odnosno proizvođača duvanskih proizvoda. S tim u vezi, do sada je u Registru o markama duvanskih proizvoda, koji vodi Uprava za duvan, registrovano 23 marke duvana za žvakanje, od kojih su samo dve marke bile u prometu na tržištu Republike Srbije u prvom polugodištu 2022. godine, u neznatnim količinama“, navode iz Uprave.
Oni dodaju da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o duvanu vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko republičkih inspektora. Ističu i da je neophodno napraviti razliku između duvanskog proizvoda koji je specijalno pripremljen za žvakanje, (to je proizvod sadrži duvan), i proizvoda koji ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin (nikotinskih vrećica) u koji zapravo spada snus.
„Prisustvo nikotinskih vrećica na tržištu dovodi do mnogih zabluda, jer se ovaj proizvod kolokvijalno naziva snus. Proizvodi koji ne sadrže duvan ali sadrže nikotin nisu predmet regulisanja Zakona o duvanu, ali su svakako predmet kontrole nadležnih inspekcijskih organa, koji vrše kontrolu proizvoda pri uvozu, odnosno puštanju u promet na tržište Republike Srbije“, rekli su iz Uprave za duvan.
Kakvi su efekti konzumiranja snusa?
Dr Svetlana Vučetić – Arsić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Teodora Drajzera koja se inače bavi dektoksikacijom objašnjava za Euronews Srbija da je snus duvanski bezdimni proizvod koji je već dugo godina u upotrebi, naročito u zemljama severne Evrope, tačnije u Švedskoj, gde je najpopulariniji. Kaže da u sebi sadrži duvan kao biljku koja je obogaćena nikotinom i dosta je jači od obične cigarete.
„U sebi sadrži negde između 1,5 i 2,5 odsto nikotina. Ima veći sadržaj nego što ima klasična cigareta, jer znate da na njima piše 0.3 ili 0.5 odsto“, objašnjava dr Vučetić – Arsić.
Kako navodi, koristi se tako što se stavlja između desni i sluzokože obraza i za nakon čega dolazi do apsobrcije nikotina u krvotok i iz krvotoka dalje u mozak.
„Efekti zbog kojeg je poželjan je da daje osećaj relaksacije, što je inače i efekat nikotina. Nikotin takođe povećava koncetraciju. Mi u organizmu imamo nešto što se zovu nikotinski receptori i generalno popravlja raspoloženje. Kao i svi drugi duvanski proizvodi izaziva zavisnost“, kaže ona i dodaje da ovde nije reč o zavisnosti nalik na marihuanu ili neku drugu jaču drogu, već se koristi isključivo za nikotinsku zavisnost.
„U jednom istraživanju su upoređivali ljude koji uzimaju snus, snus zajedno sa cigaretom i samo cigaretu. Reč je bila o sedamnaestogodišnjacima, i pokazalo se da oni koji uzimaju snus, ili jedno i drugo, mogu kasnije da budu ozbiljni zavisnici od cigareta, tačnije od nikotina, ali i to da se to ne odnosi na bilo koje druge droge“, kaže ona.
Dr Vučetić – Arsić objašnjava da kada je u pitanju uticaj na zdrvalje ljudi postoje oprečna mišljenja. Neki tvrde da ukolik nešto stavite u usnu duplju da će to pre svega izazvati njenu iritaciju, dok drugi, kaže ona, tvrde da to i nije baš tako.
„Šveđani su 2008. godine radili istraživanje na velikom uzorku 10.000 ispitanika o tome da li snus izaziva rak ždrela i usne duplje, i oni su dokazali da da. Međutim, kasnijih godina nova istraživanja su pokazala da to i nije baš tako. Ministarstvo zdravlja u Norveškoj i njihova kancelarija za javno zdarljve je uradila određena ispitivanja 2017. i 2018. godine i ustanovili su rizike za zdravstveni sistem koj kažu da je moguće povećava rizik od karcinoma, ali jednjaka i pakreasa i sličnih bolesti“, kaže ona.
Navodi da bi proizvod, kao svaki nikotinski, trebalo da ima nalepnicu o štetnosti, ali dodaje da se Švedska izborila da se to ne dogodi, pa su napelnice skinute.
„U Švedskoj preko 30 odsto muških stanvonika ima iskustva sa uzimanjem snusa. To je tradicionoalno kod njih. Neka njihova istraživanja su pokazala da je u poređenju sa drugim evropskim zemljama značajno manji broj muškaraca koji oboljevaju od raka pluća, dok je procenat žena jednak sa svim zemljama. Oni to objašnjavaju tako što žene u Švedskoj slabije koriste snus i potkrepljuju činjenicom da se on apsorbuje u krvotok i da ne ide direktno u pluća i ne daje te efekte koje daje cigareta i duvanski dim. Takođe, kao prednost snus-a, u nameri da se nalepnica skine, Šveđani navode i to što u ovom slučaju nema pasivnog pušenja“, kaže ona.
Dr Krstev, međutim, ističe da svaki proizvod koji u sebi sadrži nikotin ne može da se tretira na bilo koji drugi način osim tog da je štetan po zdravlje.
„Snus ima 40.000 različtih hemijskih materija. On nikako ne može da bude zdrav ili manje štetan na bilo koji način. Nikotin sam po sebi je štetan. Pored nikotina ima i drugih hemijskih proizvoda koji nisu preporučljivi. Nije bezazlen“, kaže dr Krstev.
Zbog čega je zanimljiv mladima u Srbiji?
Što se tiče iskustva Srbije sa snusom, pre svega kada su mladi u pitanju, dr Vučetić – Arsić objašnajva da lekari u Bolnici za lečenje zavnsnosti u Drajzrovoj još uvek nisu imali iskustva sa njim.
„Mi se Bavimo se lečenjem zavisnika od nikotina, odnosno duvana, ali nismo imali još uvek prilike da je bilo ko od onih koji su do nas došli imamo neko iskustvo sa snusom“, navela je ona.
Kaže da njihovo iskustvo pokazalo da je sve manje mladih koji konzumiraju obične cigarete, ali da to ne znači da nisu okrenuti nekoj alternativi.
„Mi danas imamo omladinu koja ne puši tako mnogo, smanjena je sklonost ka konzumiranju cigareta. Verovatno zato što postoje i ograničena. Mladi zbog toga više pribegavaju konzumiranju marihuane, pa onda ima i logike što su se okrenuli snusu“, smatra ona.
Da je snus svakako štetan, pre svega za mlade, potvrđuje i dr Krstev koja kaže da on dosta utiče na razvoj centralnog nervnog sistema, ukoliko se korisit u mlađim godinama.
„Snus je takođe štetan, pre svega za mlade, jer vrlo rano budu navučeni na upotrebu duvanskog proizvoda. Postoji rizik da nakon snusa pređete na cigarete, jer ako nikotin iz snusa kod vas izazove zavisnost, to znači da ćete vi imati problem da ga se odreknete u bilo kojem obliku. Izvesno je da nakon njega pređete na cigarete“, smatra ona.
SNUS zabranjen u EU
Evropska unija je zabranila proizvodnju i prodaju snusa za članice svog bloka. Prema Evropskoj komisjii snus je nikotinski proizvod koji izaziva zavisnost i njegova upotreba nosi znatne rizike po zdravlje, a kod mladih korisnika kod kojih može da izazove veliku zavisnost, piše na sajtu Evrospkog parlamenta.
Međutim, ugovorom o pristupanju bloku Švedskoj je odobreno odstupanje da dozvoli prodaju snusa. Odstupanje je odobreno pod uslovom da Švedska preduzme sve neophodne mere da obezbedi da snus ne uđe na tržišta drugih država članica. Pristupni ugovor je takođe zahtevao od Komisije da proceni da li se mere koje se odnose na zabranu prodaje snusa efikasno primenjuju.
Zanimljivo je da je Englesku 2018. godine potresla afera koja se tuče upravo snusa. Tačnije, istragu koju je tada sproveo britanski „Sportsmejl“ razotkrila je veliko širenje snusa među fudbalerima u Engleskoj. List je tada pisao da ovaj proizvod stimuliše telo i mozak te fudbalerima „pojačava“ koncentraciju, snagu i izdržljivost. Inače, snus je zabranjen u Engleskoj još od 1992. godine, ali igrači su ga redovno nabavljali iz Švedske, za manje od osam funti po pakovanju koje je dovoljno za 18 konzumacija, preneo je tada list.
Nikotinske vrećice, poznate kao snus, iako nisu legalne u Srbiji u poslednje vreme lako su dostupne svima, a posebno dobijaju na popularnosti kod mladih, pre svega srednjoškolaca. Proizvod nema zvaničnu dozvolu za prodaju, nije čak ni registrovan u Upravi za duvan, ali niko ne krije da ga prodaje.
Podeli vest:
