Solarne elektrane snage hiljadu megavata – ekološki projekat za energetsku stabilnost Srbije

Njihova snaga biće hiljadu megavata (jedan gigavat) a snaga baterijskih skladišta dodatnih 200 megavata. Sve u okviru sporazma potpisanog prošle nedelje. Direktorka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije Danijela Isaković kaže da je napravljen zaokret ka proizvodnji kroz solarne elektrane jer je reč o jednom od najvećih projekata u Evropi. Očekuju se ekološki, kao i ekonomski benefiti.

Energetski strateški sporazum koji je Srbija prošle nedelje potpisala sa SAD, vredan 1,6 milijardi dolara, potpisan je zbog energetske stabilnosti Srbije.

Solarne eletrane snage 1.000 megavata i baterijska skladišta sa dodatnih 200 megavata gradiće u Zaječaru, Leskovcu, Bujanovacu, Lebanu, Negotinu i Odžacima korejsko-američki konzorcijum „Hjundai inženjering i JU-DžI-TI-AR(JGTR).

Direktorka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije Danijela Isailović objašnjava da je potpisan značajan strateški dokument i da predstavlja zaokret ka solarizaciji Srbije.

Jedan od najvećih projekata u Evropi

„U Srbiji ne postoji nijedna velika solarna elektrana koja je priključena na prenosni sistem električne energije“, navodi Isailović.

Kako kaže, u Srbiji je i dalje vest kada se postavi solarni panel ili elektrana na krov neke fabrike, kao i kada neki građanin postane prozjumer.

„Sve naše solarne elektrane bile su do 10 megavata iz razloga što je lakše priključiti se a distributivni sistem, manji su zahtevi za zaštitu životne sredine i jeftiniji su“, kaže sagovornica RTS-a.

Navodi da je sada reč o zaokretu i da se gradi jedan od najvećih projekata u Evropi.

„Kina ima projekte od pet gigavata, dva ili dva i po gigavata. Ima Turska jedan projekat od 35 gigavata, ali to je neuporedivo sa Srbijom“, ističe Isailović.

Šest gradova za šest solarnih elektrana

Gošća Jutarnjeg programa kaže da kada su počeli da pričaju o projektu, pre tri godine, to je i dalje bila misterija gde će se smesti jedan gigavat solarne energije.

Objašnjava da je za jedan megavat solarne elektrane potrebno 1,2 hektara teritorije, pa su se pitali gde će smestili jedan gigavat.

„Kada vidimo da smo disperzovani vidimo da to olakšava priključenje na mrežu i proces dekarbonizacije“, kaže Isailović povodom objašnjenja da je reč o šest gradova gde u kojima će biti solarne elektrane.

Viškovi energije u skladišta

Navodi da će baterijaska skladišta rešiti pitanja balansiranja i skladištenja energije.

„Zaključkom Vlade od 10. oktobra predvođeno je da se grade samobalansirajuće elektrane sa baterijskim skladištima“, ističe Isailović.

Navodi da je značajno i to da je EPS jedan od nosioca projekta.

Ističe da će gradnja elektrana predstavljati i veliki ekonomski značaj, pored ekološkog i energetskog.

Očekuje značajno zapošljavanje lokalnog stanovništva na izgradnji objekata i stručnjaka, domaćih dobaljača, projektanata i konsultanata.

Isailović navodi da će solarna energija biti dobra za loklalne samouprave jer će plaćanjem poreza direktno doprineti budžetu.