Diskriminacija ili ne? Šoping benefit za vakcinisane deli Srbiju

U predlogu države da za one koji su se vakcinisali protiv korona virusa izdvoji finansijska podrška od 3.000 dinara (25 evra) nema elemenata diskriminacije, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Vlada Srbije je na sednici 6. maja usvojila Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju protiv bolesti COVID-19, kojom se daje dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 svim građanima Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.

Tu odluku je dan ranije najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Beograđanin Aleksandar Kovačević prvog dana kada se počelo sa primenom podsticajnih mera, uputio se ka novom mestu za vakcinaciju – u tržni centar „Ušće“ u Novom Beogradu:

„Da dobili smo vaučere. Baš lepo. To je još jedan plus“, rekao je Kovačević za RSE samo što je primao vakcinu, najavljujući da će na istom mestu i unovčiti dobijeni poklon.

Njegov sugrađanin Mihailo Jovanović takođe samo što je primio prvu dozu vakcine, rekao nam je da od ranije to planira da učini. Finansijski podsticaj na koji se odlučila država samo ga je dodatno podstakao:

„Takođe sam znao da nema dovoljno ljudi koji će se samovoljno da se vakcinišu i čekao sam da država počne da nudi nešto za uzvrat.“

Jovanović je i dočekao taj trenutak, koji međutim nameće pitanje da li se na ovaj način diskriminišu građani koji iz medicinskih razloga ne mogu da prime vakcinu. Brankica Janković kaže da će njena kancelarija primiti i razmotriti sve eventualne pritužbe.

„Treba imati u vidu da nije svako pravljenje razlike ujedno i diskriminacija“, objasnila je ona.

Kako je dodala Janković, postoje osobe koje zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu da se vakcinišu i time ostvare pravo na finansijska sredstva, ali treba imati u vidu da Zakon o zabrani diskriminacije propisuje dodatni uslov.

„U članu 7 on kaže da neće postojati posredna diskriminacija ukoliko je konkretni akt, dakle, u ovom slučaju odluka o dodeli finansijskih sredstava, opravdan zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna“, kaže Janković.

Poverenica objašnjava da ljudski život i dostojanstvo predstavljaju najveće univerzalne vrednosti, te da podsticanje građana na vakcinaciju teži tom cilju.

„U kriznim situacijama kakva je ova u kojoj se nalazimo nužne su brze i efikasne mere“, dodala je ona.

Gostujući na televiziji Pink, predsednik Srbije je 5. maja rekao je odluka o dodatnoj finansijskoj pomoći za one koji su se vakcinisali doneta jer vlasti ne mogu donositi negativne diskriminacione mere u odnosu na one koji ne žele da prime vakcinu.

Podsticaj ili diskriminacija?

Vladica Ilić, pravnik u nevladinoj organizaciji Beogradski centar za ljudska prava, ocenjuje za RSE da bi ovakva odluka mogla da stavi u neravnopravan položaj ljude koji iz medicinskih razloga do sada nisu mogli da se vakcinišu.

„Zbog toga će oni biti stavljeni u neravnopravan položaj zbog ličnog svojstva, koje je njihovo zdravstveno stanje, to jest – biće diskriminisani“, objašnjava Ilić.

Prema njegovom mišljenju, država je mogla da propiše mere ograničenja za ljude koji se nisu vakcinisali.

Kao primer, Ilić je naveo nedavnu potvrdu Evropskog suda za ljudska prava da je sve bilo u skladu sa evropskim zakonima kada je u Poljskoj doneta odluka da deca ne mogu da idu u predškolske ustanove jer nisu vakcinisana protiv pojedinih zaraznih bolesti i da država može da novčano kazni roditelje zbog toga.

„Smatram da bilo u skladu sa zahtevima ljudskih prava ukoliko bi država (Srbija) propisala da svako se nije vakcinisao, a nije imao medicinsko opravdanje za to, ne može da prisustvuje javnim skupovima, ne može da ulazi na zatvorena mesta u javnom prostoru kao što su pozorišta, restorani i slično, pod pretnjom odgovarajuće novčane kazne“, ocenjuje Ilić.

On napominje i da bi takva zabrana bila bliska sa svrhom ograničenja – zaštitom stanovništva od zarazne bolesti u okolnostima koje su pogodne za njeno prenošenje.

Među benefitima za vakcinisane uskoro bi se mogli naći i koncerti. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je u martu da su u pripremi dva velika koncerta, ali da će ulaz biti besplatan samo za vakcinisane.

Punktovi za vakcinaciju su otvoreni početkom maja i u tržnim centrima u pojedinim gradovima. Nagrada za najbrže bili su vaučeri za kupovinu.

Vesić je u izjavi za RSE 6. maja izjavio da smatra da oni koji su se vakcinisali treba da dobiju izvesne benefite, poput popusta na karte za pozorišta i bioskope.

„Mi pritom ne ugrožavamo nikoga ko nije vakcinisan. Taj ko nije vakcinisan ništa skuplje neće platiti, ali mi imamo pravo da se odreknemo dela prihoda, da kažemo da neko ko je bio odgovoran ima mogućnost da dobije neki popust“, rekao je Vesić.

Takođe, prema najavama zvaničnika, uskoro bi se mogla razmatrati i mogućnost ulaska na utakmice za vakcinisane građane.

Slike iz kafane u Kragujevcu u centralnoj Srbiji u kojoj se delio besplatan obrok posle vakcinacije obišle su početkom maja svet.

Šta sa onima koji nemaju opravdanje da odbiju vakcinaciju?

Opozicioni desno orijentisani pokret Dosta je bilo (DJB) ocenio je da je predlog za dodelu novčane pomoći vakcinisanima „protivustavan i da pravi podelu među ljudima“.

„Ljudi koji su se vakcinisali su razvili antitela. Ljudi koji su preležali virus imaju antitela. Jedna antitela nisu bolja od drugih. Ovo bi država i ‘struka’ morali da znaju. Zašto onda ovakve podele?“, navodi se u saopštenju pokreta Dosta je bilo.

Predstavnici DJB-a su mnogo puta javno dovodili u pitanje protivpandemijske zdravstvene mere uvedene u Srbiji. Ovaj pokret je pozivao ljude na protest, održan 20. marta, protiv mera, a na kojem su se sa govornice čule poruke da je anti-COVID vakcina smišljena s ciljem ubijanja ljudi i depopulacije planete.

Vladica Ilić smatra da se ne može govoriti o diskriminaciji onih koji odbijaju da se vakcinišu, a nemaju medicinske razloge za to.

„Oni imaju mogućnost da to urade, ali oni to ne žele i to je njihov izbor. Oni nisu diskriminisani“, kaže Ilić.

Ko će plaćati bolovanje?

Vlada Srbije je na sednici 6. maja saopštila da će pravo na 100 odsto zarade tokom bolovanja zbog COVID-19 imati samo zaposleni koji su vakcinisani i oni koji, iz zdravstvenih razloga, ne mogu da budu vakcinisani. Ostali zaposleni, koji se razbole od korona virusa, dobijali bi naknadu tokom bolovanja od 65 odsto zarade.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković objašnjava da, s obzirom na to da je vakcina svima jednako dostupna, opravdano je da država ne obezbeđuje punu naknadu zarade za vreme bolovanja.

„U aktuelnim uslovima moramo biti realni“, kaže Janković.

Prema zvaničnim podacima, do 4. maja u Srbiji je dato 3.620.000 doza vakcina protiv korona virusa, a u potpunosti je imunizovano 1.330.000 građana.

U Srbiji živi nešto manje od sedam miliona stanovnika.

Građani mogu da biraju između četiri dostupne vakcine: američko-nemačkog proizvođača Fajzer/Biontek, ruskog Sputnjik V, kineskog Sinofarm i britansko-švedskog proizvođača AstraZeneka.

Sputnjik V i Sinofarm nemaju dozvolu Svetske zdravstvene organizacije i Evropske agencije za lekove.

Podsticaji za vakcinaciju u svetu

Popusti za kupovinu, poreske olakšice, mali kućni aparati, slatkiši, čak i nakit su među poklonima kojima države sveta pokušavaju da privuku ljude da se vakcinišu.

Kako piše britanski „Gardijan“, u indijskom gradu Rajkotu stanovnicima koji prime vakcinu se nudi zlatni pirsing za nos ili štapni blender, dok u Pekingu građani dobijaju dve kutije jaja.

Opština Severni Delhi u Indiji ponudila je dodatni poreski popust od pet odsto.

Američki prehrambeni lanac „Red Rooster“ ponudio je zaposlenima bonus od 250 dolara i dva plaćena slobodna dana.

Građani Rusije su dobijali besplatan sladoled, dok su nekim Izraelcima nudili limenku koka-kole, alkoholno ili bezalkoholno pivo, picu, peciva ili mesni paprikaš.

U predlogu države da za one koji su se vakcinisali protiv korona virusa izdvoji finansijska podrška od 3.000 dinara (25 evra) nema elemenata diskriminacije