Srbi rade najviše u Evropi: Neradna nedelja i praznici i dalje samo san
Prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. U Srbiji je broj takozvanih „stvarnih radnih sati“ za 15 odsto veći od proseka EU, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno, navodi Eurostat.
Podeli vest:
Podaci za Srbiju dati su sa napomenom da postoji „prekid u vremenskoj seriji“, odnosno da podaci prikupljeni u datoj godini nisu u potpunosti uporedivi sa prethodnim rezultatima.
Kada se radi o zemljama EU, najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39).
Nasuprot tome, najkraću prosečnu radnu nedelju imala je Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34).
Privredne delatnosti sa najdužom radnom nedeljom u EU 2023. godine bile su poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (41,5 stvarnih radnih sati), vađenje ruda i kamena (39,1 sati) i građevinarstvo (38,9), dok su najkraće radne nedelje zabeležene u delatnostima domaćinstava kao poslodavaca (26,7 sati), obrazovanje (31,9) i umetnost, zabava i rekreacija (samo 33 sata).
„Stvarni radni sati“ predstavljaju broj sati stvarno iskorišćenih na nedeljnom nivou na glavnom poslu tokom jedne sedmice, odnosno broj sati provedenih u radnim aktivnostima, uključujući neplaćeni prekovremeni rad.
Primera radi, odsustvo sa posla zbog bolovanja, praznika i vreme provedeno u saobraćaju dok se dolazi ili odlazi sa posla se računaju se kao nula stvarnih radnih sati.
Podeli vest:
