Srbija dobija nacionalnu bazu terorizma, na koja lica i organizacije će službe motriti

Narodna skupština će 9. juna na vanrednoj sednici raspravljati o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, prenosi Euronews Srbija.

U Nacrtu zakona koji je Vlada uputila Skupštini na razmatranje, stoji da su prevencija i borba protiv terorizma značajan cilj bezbednosne politike, kako bi se zaštitila nacionalna bezbednost, ali i kako bi se ostvarili spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije.

Nacionalna baza sadržaće na jednom mestu okupljene podatke sa državnih lista, ali i sa lista Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u kojima je Republika Srbija član.

Ne navodi se konkretno koje su to još međunarodne organizacije, a Mina Zirojević, profesorka na Institutu za uporednu politiku, za Euronews Srbija objašnjava da se ovakvim dokumentima uvek daje široka osnova, kako bi kasnije mogli da se dopunjuju.

„Ono na šta se te terorističke baze najviše oslanjaju, jesu Interpol i druge organizacije koje se time bave, a zatim i neki međudržavni odnosi. Na primer, Srbija može da popiše sa Rusijom ili SAD zakone po kojima se dozvoljava upotreba nekih podataka, kako bi se ti podaci ukrstili“, ističe Zirojević, dodajući je Srbija takav dokument potpisala sa zemljama regiona.

Prema Nacrtu zakona, u bazu mogu da dospeju fizička lica, pravna lica, kao i grupe ili organizacije, koje su označene i stavljene na međunarodnu ili nacionalnu listu terorista, terorističkih organizacija ili finansijera terorizma. 

Predviđeno je da se baza sastoji se od osnovne platforme (hardver i softver) smeštene kod Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i pojedinačnih servisa za pristup osnovnoj platformi.

BIA je administrator baze, a za tačnost podataka odgovaraju oni nadležni organi koji su podatke uneli.

U nadležne organe spadaju, između ostalog, BIA, Vojnobezbednosna agencija (VBA), Vojnoobaveštajna agencija ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal, i drugi.

Ko su teroristi?

Postavlja se i pitanje kako će se odrediti ko je terorista, a Mina Zirojević naglašava da pitanje međunarodnog prava u tom smislu nije do kraja regulisano, i da je i dalje pod uticajem politike. 

„Znamo dobro da je OVK, kao i druge organizacije koje u Srbiji smatramo terorističkim, i koje potpadaju po svakoj definiciji pod pojam terorizma, skinuto sa te čuvene liste UN, po kojoj više nisu teroristi“, kaže Zirojević.

Dodala je i da države često „one druge“ proglašavaju teroristima, jer je u pitanju termin koji može da se iskoristi za bilo koju vrstu nasilja.

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije jasno je navedeno da je za čin terorizma predviđena kazna zatvora od pet do petnaest godina.

Teroristom se smatra svako ko ima nameru „da ozbiljno zastraši stanovništvo, ili da prinudi Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učini ili ne učini, ili da ozbiljno ugrozi ili povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije“, stoji u Zakoniku.

Kako objašnjava Zirojević, na terorističkim listama sa kojim će nacionalna baza crpeti podatke ne nalazi se mnogo ljudi koji potiču sa prostora centralne Srbije.

„Ima mnogo ljudi koji su teroristi, i koji su prošli obuku ovde, posebno u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Oni nisu nužno srpski državljani, ali su svakako povezani sa ovim prostorima. Od 11. septembra 2000. godine pa nadalje, puno njih je imalo neku vezu sa Republikom Srpskom, BiH, ili sa Kosovom. Sada sve više imaju veze sa Kosovom, a sve manje sa BiH. Isto tako, ta migrantska linija koja ide, nije nam baš puno pomogla“, naglašava Zirojević.

Uspostavljanje baze, navedeno je u Nacrtu zakona, deo je „opštih napora Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma“, ali i deo Akcionog plana za Pregovaračko poglavlje 24 za pristup Evropskoj uniji. 

U najnovijem izveštaju Evropske komisije stoji da je, prema prvobitnom planu, baza trebalo da bude gotova do kraja 2020. godine.

Nacrt zakona ističe i da „univerzalni karakter terorizma predstavlja pretnju po osnovne vrednosti na kojima počivaju savremena demokratska društva“.