Srbija dobija novi zakonski okvir za borbu protiv zagađenja vazduha

Kritike zbog roka od pet dana za reagovanje i delegiranje obaveza lokalnim samoupravama ministarka odbacuje, ističući transparentnost procesa i saradnju sa civilnim sektorom.

Novi zakon o zaštiti vazduha donosi potpuno novi okvir najvažnijeg akta u toj oblasti, ocenjuje ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov.

Ističe da od 2009. godine, kada je prvi put donesen zakon o zaštiti vazduha, nije bilo značajnih izmena i dopuna zbog, kako kaže, praktičnih i birokratskih okolnosti.

Ministarka ocenjuje da podatak da je 60 odsto građana izloženo neadekvatnom vazduhu nije validan i da Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine iz minuta u minut prikazuju svaku koncentraciju zagađujuće materije na svim automatskim mernim stanicama u Srbiji.

Odgovarajući na pitanje o ključnim odredbama koje treba da doprinesu čistijem i zdravijem vazduhu u Srbiji, odgovara da će zakon preciznije definisati institut inspektora, da su proširene kaznene mere i obaveze.

„Agencija za zaštitu životne sredine i ovlašćena pravna lica koja zadužuju lokalne samouprave obavezna su da prate zagađujuće materije i da, kada dođe do prekoračenja koncentracija, a pogotovo koncentracija koje utiču na zdravlje ljudi, automatski obaveste jedinicu lokalne samouprave koja mora pravovremeno da obavesti sve građane“, kaže ministarka za RTS.

Među kritikama zakona je rok za reagovanje od pet dana i delegiranje lokalnim samoupravama da reaguju, zbog mogućnosti da se u tom roku parametri vrate u normalu.

Ministarka Sara Pavkov kaže da je oblast merenja štetnih čestica izmanipulisana i da mnogo faktora utiče na rezultat merenja, uključujući i vremenske okolnosti poput vetra kao i potvrdu izmerenog broja čestica.

Ministarka se zapitala kako lokalne samouprave mogu da izigraju zvaničan podatak Zavoda za javno zdravlje i Agencije za zaštitu životne sredine.

„Zato ima pet dana roka. Tu je i Agencija koja ima automatske stanice, gde možete odmah da vidite, ali i Zavod za javno zdravlje koji pomažu da se radi monitoring državne mreže“, objašnjava Pavkov.

Kaznena politika

U vezi sa kaznenom politikom za kršenje zakona, naglašava da uvek može da bude viša kazna.

„Inspektor sada zna tačno na koji način, šta radi, kako prati deo koji se tiče zagađenja i deo koji je privredni prestup od 1,5 miliona do tri miliona dinara“, kaže Pavkov.

Na pitanje da li je to dovoljno visoka kazna za Železaru Smederevo, koja jeste dobila kaznu od milion i po dinara, odgovara da železara radi jako važan posao koji puni kasu države.

Naglašava da je potrebno pronaći kompromis.

„Da li je milion dinara dovoljno za ono što su oni imali prekoračenje zagađujućih materija u tom momentu? Verovatno da nije, ali milion, po milion, svakako će doneti nešto bolje“, kaže Pavkov.

Građani mogu da prijavljuju zagađenje, ali ministarka naglašava da ne treba da budu subjektivni.

Objašnjava da je resorno ministarvo na raspolaganju ako postoji objektivni osnov da bilo koji građanin smatra da u njegovoj jedinici lokalne samouprave dolazi do prekoračenja.

„Ali, ne na osnovu toga da će svojom rukom da prebriše prašinu koja može da ima zaista izvor (zagađenja) iz različitih emitera. Nemojte to da radimo“, osvrnula se ministarka na druge faktore koji utiču na kvalitet vazduha, poput grejanja na neekološke energente.

Priprema zakona

Ministarka zažtite životne sredine naglašava da je bilo neophodno da se novi zakon pripremi na temeljan, transparentan i adekvatan način.

„Kako bismo na osnovni okvir regulative definisali podzakonske akte koji će omogućiti pravovremeno reagovanje pre svega od strane onih koji emituju zagađujuće materije“, kaže Pavkov.

Na kritiku nevladinih organizacija da nije bilo dovoljno prostora za javnu raspravu ni transparentnosti, odgovara da su tokom procesa pripreme članova Radne grupe za zakon o zaštiti vazduha potpuno poštovane preporuke i smernice Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Naglašava da je to institucija koja raspisuje poziv za učešće civilnog društva u radnim grupama za izradu bilo kakvih zakonskih akata ili strateškog dokumenta.

„Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je prošle godine raspisalo poziv po definisanim kriterijumima ko može da se prijavi. Od deset predstavnika nevladinog sektora, čak pet je ispunjavalo kriterijume, a definisano tim pozivom je bilo da mi primamo dva predstavnika civilnog društva u radnu grupu, koji su onda ambasadori svih ostalih“, objašnjava Pavkov.

Naglašava da je vrlo mali broj zainteresovanih građana bio prisutan na prezentacijama tokom javnog uvida.