Srbija dobila zlato od Gazda Jezde, pa ga prodala: Kome i na šta su pare potrošene – nepoznato

U martu 2021. godine na račun Ministarstva finansija je uknjiženo zlato i srebro ukupne vrednosti 932 miliona dinara (7,9 miliona evra). Ove dragocenosti Srbija je dobila nakon što je završen stečajni postupak nad dužnikom „Jugoskandik DD“, vidi se iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI).

Uknjiženo je ukupno 156.000 grama zlata, od čega 5.520 komada zlatnika i 94 komada zlatnih poluga. Ukupna vrednost zlata bila je 7,9 miliona evra. Država je postala vlasnik i hiljadu srebrnjaka težine 26.000 grama i ukupne vrednosti 13.260 evra.

 

Vlada je u junu prošle godine donela zaključak kojim je data saglasnost za prodaju zlatnika i zlatnih polugi.

 

Ugovor o kupoprodaji zlata je sklopljen u junu 2021. godine u iznosu od 886,2 miliona dinara (7,5 miliona evra). Novac od prodaje zlata je uplaćen u republički budžet u julu prošle godine, piše u izveštaju DRI.

 

Prodato je svo zlato, ukupno 5.517 komada i 94 zlatnih polugi.

 

U izveštaju DRI se navodi da je, nakon prodaje, u septembru 2021. godine rasknjiženo zlato vrednosti 930,6 miliona dinara. To znači da je vrednost zlata bila za 44,5 miliona dinara veće od cene za koju je prodato.

 

Iz Ministarstva finansija na upit Nove ekonomije nisu odgovorili kome je zlato prodato, za koje svrhe je utrošen novac od prodaje niti zbog čega je cena bila manja od procenjene.

 

 

 

Država je dobila svu imovinu Jugoskandika, ukupne vrednosti 9,1 miliona evra, piše u rešenju Privrednog suda u Beogradu.

 

Osim zlata i srebra (7,9 miliona evra), Srbija je dobila i 877.000 evra, 393.000 dinara i poslovni prostor u Nišu od 186 kvadrata vrednosti 73.500 evra. Takođe, na republički račun uplaćene su i različite valute u papirnom i metalnom novcu, vrednosti 248 hiljada evra.

 

Stečajni postupak nad Jugoskandikom je završen krajem maja 2020. godine. Sva imovina pripala je Srbiji koja, prema propisima iz devedesetih, treba da vrati dug poveriocima.

 

Novac i imovina je preneta Srbiji na osnovu regulisanja duga SRJ oročenim kod Dafimen banke u likvidaciji i deviznim sredstvima položenim kod banke Privatne privrede Crne Gore.

 

Stečajni postupak nad Jugoskandikom je pokrenut u julu 1993. godine. U periodu od 1995. do 2008. godine održano je osam ispitnih ročišta. Na njima je podneto i razmatrano 126.607 prijava potraživanja u iznosu od preko 167 miliona evra. Od ovog broja prijava, priznata je 121.871 prijava u iznosu od 141,7 miliona evra.

 

Osporeno je blizu 14 hiljada prijava za preko 25 miliona evra, od čega 2,9 miliona evra prema poveriocima iz Crne Gore.

 

U postupku nije bilo glavne deobe zbog toga što Narodna banka Srbije (NBS) isplaćuje poverioce u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga po Ugovorima o depozitima građana. Ovim propisima, utvrđeni depoziti predstavljali su dug SRJ, a sada Republike Srbije.

 

Devedesetih godina su građani preko Jugoskandika polagali devizna sredstva kod banke Privatna privreda Crne Gore.  Prema izveštaju stečajnog upravnika, ukupni dug Jugoskandika prema građanima čiji su depoziti bili položeni kod Privatne privrede Crne Gore je 141,9 miliona evra.

 

 

 

Jezdimir Vasiljević, „Gazda Jezda“, bivši je vlasnik Jugoskandika.

 

Vasiljević je dva puta bežao iz Srbije. Prvi put 1993. godine, da bi 2000. godine bio uhapšen na beogradskom aerodromu. Iz Srbije je drugi put pobegao 2006. godine, a uhapšen je 2009. godine u Holandiji i godinu dana kasnije izručen Srbiji.

 

U februaru 2013. godine osuđen je na pet godina zatvora na osnovu otpužbe da je sa saradnicima početkom devedesetih oštetio građanje za više desetina miliona nemačkih maraka, kako je preneo Radio slobodna Evropa. Vasiljeviću je u kaznu uračunato vreme koje je proveo u pritvoru, pa je iste godine bio na slobodi.

 

Presudom je na pet godina osuđen i nekadašnji direktor banke Privatne privrede Crne Gore Milorad Vukotić.