Srbija druga u Evropi po broju radnih sati

Po dužini vremena provedenog na poslu, kako pokazuju podaci Eurostata, Srbija se našla na drugom mestu u Evropi, odmah iza Turske, ostavljajući za sobom i zemlje regiona i veći deo kontinenta.

U poređenju sa susedima, radna nedelja u Srbiji bila je duža nego u Mađarskoj (37,8 sati), Rumuniji (38,8), Bugarskoj (39), Hrvatskoj (37,8), Sloveniji (38) i čak Bosni i Hercegovini, koja se približila sa 41,2 sata. Eurostat nije imao podatke za Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Anić objašnjava za Danas da razlog dužeg rada u Srbiji leži, pre svega, u niskoj produktivnosti, a zatim i u slaboj zaštiti radnih prava.

„U Srbiji je niska produktivnost u odnosu na razvijene zemlje. Faktički, da bismo mi dostigli isti proizvod kao, recimo, Norveška, moramo da radimo više“, kaže Anić.

Osim toga, kako ističe, veliki problem je i slaba pozicija sindikata, kao i nepoštovanje radnih prava.

„U zemljama Zapadne Evrope, ako ostanete duže na poslu, to mora debelo da vam se plati. Ovde ljudi često rade prekovremeno neplaćeno, a i kad jeste plaćeno, to je neka simbolična suma po satu“, navodi profesorka.

Upitana da li su duže radne nedelje povezane sa niskim platama i potrebom da se dodatno zaradi, Anić potvrđuje da ta veza postoji, ali upozorava da se plata ne može posmatrati izolovano od šire ekonomske slike.

„Povećanje minimalne i prosečne zarade bi u nekoj meri smanjilo potrebu za dodatnim poslom. Ali, ako inflacija raste, džabe vam veća plata ako možete da kupite istu količinu dobara i usluga kao ranije“, objašnjava Anić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko za Danas objašnjava da razlozi više prosečnih radnih sati u Srbiji leže i u drugim faktorima – od strukture zaposlenosti, preko zakonskih razlika, do socijalno-ekonomskih uslova.

„Deo odgovora je u strukturi zaposlenih. Prosek radnih sati se dobija tako što se saberu radni sati svih zaposlenih. Kada u zemlji, kao što je Srbija, imate puno zaposlenih u poljoprivredi i puno samozaposlenih, to značajno podiže prosek radnog vremena“, kaže Arandarenko.

Ukoliko se pogledaju podaci Eurostata u kom sektoru radnici u Srbiji najviše rade, definitivo je to poljoprivreda. Radnici u poljoprivrede proveli su prošle godine 46 sati nedeljeno na poslu, zaposleni u pružanju usluga smeštaja i hrane proveli su 43,9, u građevini 42,9, u trgovini 42, a toliko sati nedeljno su proveli i rudari.

Arandarenko objašnjava da zaposleni u poljoprivredi, kao i samozaposleni, često rade duže, ne samo zbog prirode posla, već i zato što preuzimaju i administrativne obaveze nakon regularnog radnog dana.

„Takvi ljudi često kažu da rade šest dana nedeljno, da posle posla moraju da zatvaraju blagajnu, bave se papirologijom“, dodaje profesor.

Ovakva struktura zaposlenosti prisutna je i u Srbiji, i u Turskoj, kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Dok Holandija, iako poljoprivredna velesila, ima samo oko dva odsto zaposlenih u ovom sektoru, u Srbiji taj procenat dostiže 13 odsto, ukazuje Arandarenko.

Kao još jedan razlog zašto se u poljoprivredi radi duže, profesor navodi da naša poljoprivreda nije modernizovana kao u razvijenim zemljama, pa zahteva više vremena za rad.

Još jedan razlog zbog kog su podaci o radnim satima u Srbiji viši nego u EU leži u načinu obračuna radnog vremena.

„Kod nas se osmočasovno radno vreme računa uključujući i vreme za odmor. U mnogim zemljama Zapadne Evrope taj odmor se ne računa. Ugovori o radu u tim zemljama su najčešće neto“, ističe Arandarenko.

To znači da ako u ugovoru piše 38 sati, to znači 38 sati rada, bez pauze, koja se dodatno garantuje.

Sledeći razlog jeste da u najrazvijenijim zemljama, kaže profesor, dominira model koji omogućava veću fleksibilnost – posebno za žene koje, kako pokazuje praksa, često biraju kraće radno vreme radi balansa između posla i porodičnih obaveza.

Ceo tekst Danasa čitajte na OVOM LINKU.