Srbija i voćarstvo: Mraz uništio rane cvetove

Voćari u Srbiji pribojavali su se najgoreg scenarija – i dogodio se baš na kalendarskom prelasku iz zime u proleće.

Mnogi od njih, noć u kojoj je na severnoj polulopti došlo proleće proveli su u voćnjacima kako bi spasili cvet od smrzavanja, a samim tim i budući rod, za koji stručnjaci kažu da bi mogao da bude desetkovan.

Temperatura se tokom noći između utorka i srede u pojedinim delovima Srbije spuštala i do šest stepeni ispod nule, što je pogubno za voće.

„Prvi prolećni minus uništiće deo kajsije jer je ove godine voće cvetalo kad mu vreme nije, već polovinom februara.

„Rane sorte kajsije odavno su procvetale, pa i one koje dolaze kasnije, a sve je trebalo da cveta tek za dve nedelje“, priča Mileta Miočević, voćar iz sela Miokovci kod Čačka, na zapadu Srbije, za BBC na srpskom.

Mnogi voćari tvrde da je ove godine zabeleženo najranije cvetanje voća u poslednjih 30 godina, a stručnjaci upozoravaju da bi rod mogao da bude umanjen, što će značiti i rast cena.

Rano cvetanje voća jeste problem jer voćari ne mogu mnogo šta sada da učine, osim da koriste agrotehničke mere i time bar malo ublaže posledice mraza, rekao je ranije Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak za BBC na srpskom.

On kaže da je u okolini Čačka, sem ranih sorta kajsija, „većina ostalog voća u blagom pupoljku ili fazi mirovanja“.

Najosetljivija faza je precvetavanja voća i, ako se pojave veći plodovi, mraz ne može značajno da umanji rod, već samo da ga ošteti, objašnjava profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za BBC na srpskom.

„Proizvodnja voća u 2023. bila je 1,2 miliona tona, što je za 260.000 tona manje nego godinu dana ranije.

„U 2022. rod je bio skoro 1,5 miliona tona, a vrednost izvoza 800 miliona dolara“, kaže agroanalitičar Branislav Gulan za BBC na srpskom.

Za rod šljiva i jabuka brine i Milan Ivanović iz Smedereva, grada na oko 60 kilometara od Beograda.

„Voće je procvetalo ranije i svakog dana pratim vremensku prognozu, da palim vatru ako najave neki mraz.

„Nemam neke ozbiljne sisteme za zaštitu, ali i paljenje nekad može da pomogne ako nije veliki minus“, kaže Ivanović.

Cvet strahuje od mraza
Kajsija bi trebalo da cveta kasnije, bar u Vojvodini, na severu Srbije, gde se najviše i gaji.

„Trebalo je da zamiriše tek krajem marta, a sada je poranila više od 15 dana i strah me je od minusa.

„U jednom voćnjaku imamo dimilice, a drugi smo opkolili sa 120 buradi, spremili smo granje i slamu da palimo ako bude mraz“, rekao je Petar Gabrić, voćar iz Horgoša, na krajnjem severu Srbije.

Traktor „vuče i dimi, 20 do 30 metara u širini, celu noć do jutra, a najgore je pred zoru, kada udari minus“.

„Nama treba jaka zima i da potraje, jer biljke tada kasnije kreću sa cvetanjem. Veliki je problem i sa bolestima, ali i štetočinama, koje zima nije uništila“, rekao je on za BBC krajem februara.

BBC je kontaktirao sa Gabrićem koji je noć između 19. i 20. marta proveo budan, pokušavajući da spasi voće od mraza.

Sa ukućanima je celu noć dimio voćnjak i puštao vodenu paru, nadajući se da su sačuvali bar deo roda, ali smatra da će sigurno biti neke štete, posebno ako mraz stegne i u aprilu.

„U nekim delovima voćnjaka je bilo i minus 4,5 stepeni Celzijusa i to više od dva sata, što je opasno za voće.

„Stručnjaci stalno pričaju da, u fazi kada je kajsija precvetala, ukoliko bude minus 3,2 stepena duže od dva sata, skoro 90 odsto roda može da bude uništeno“, rekao je umorni Gabrić za BBC.

Ništa bolja situacija nije ni sa malinom u zapadnom delu Srbije.

Iako nije krenuo cvet, počeli su da se pojavljuju mladi listići, takozvane „mišije uši“.

Malinari strepe, jer znaju da njih sneg može da iznenadi i u maju, a kamoli mraz u martu, priča Dobrivoje Radović, predsednik Udruženja malinara i kupinara Srbije.

„S obzirom da je mart, rano je krenulo listanje, a nikako nije dobro što je zima bila ovako blaga.

„Ako bude mraz, može da dođe do izmrzavanja listića, a to može da utiče kasnije na rod“, priča Radović.

Objašnjava da sada ne postoji neka posebna zaštita, a sve što bi mogli da urade od agrotehničkih mera samo bi poskupelo proizvodnju, koja već nije jeftina.

„U nižim predelima, cvetale su šljive i jabuke, dok su u višim predelima tek olistale i voćarima ostaje samo da se nadaju noćima koje će biti u plusu“, kaže Radović.

Keserović kaže da se u poslednjih 20 godina ponavlja period da u januaru i februaru budu topli dani, pa otuda rano cvetaju šljive, kajsije, breskve.

„Jabuka je najosetljivija, a šljiva najotpornija.

„Minus u fazi cvetanja i precvetavanja može da uništi i 90 odsto voća“, govori profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Dodaje da je verovatnoća da neće doći do izmrzavanja svega pet odsto, a u 95 odsto slučajeva pojavljuje se prolećni mraz.

Miokovci, prestonica kajsije u Srbiji

Kajsija se u Miokovcima gaji na oko 250 hektara, a godišnji rod može da bude i 3.500 tona.

Zbog klime i nadmorske visine, prolećni mrazevi su česti poslednjih godina.

„Nema šanse da ove godine neće biti minusa, tako je godinama unazad.

„Imam antifrost sistem za orošavanje, koji topi led i čuva od mraza, ali ne pomaže uvek“, kaže Mileta Miočević.

Prošle godine, prolećni mrazevi napravili su veliku štetu u voćnjacima, pa kajsije nije bilo ni za rakiju, ni za pekmez.

„Najveći problem može biti početkom aprila, kada se u prvim nedeljama jave niske temperature koje oberu rod, oštete cvetove ili mlade plodove.

„Hladno vreme može da umanji broj pčela, a samim tim proizvede i lošiju oplodnju“, objašnjava direktor Instituta Jevremović.

Dodaje da se ranije dešavalo i da voće cveta u februaru, a da kasnije nije bilo mraza, pa je sve prošlo kako treba.

„Veći je problem što je bila blaga zima, jer su preživele štetočine, pa već sada imamo odrasle jedinke insekata.

„To će se finansijski odraziti na proizvodnju jer će voćari imati jedno do dva dodatna prskanja sredstvima na bazi bakra i mineralnih ulja“, kaže Jevremović.

Slab rod, ali dobar izvoz

Očekivanja Republičkog zavoda za statistiku Srbije, za 2023. pokazuju da bi rod šljive mogao biti manji za 27,8 odsto, a jabuka za 11,9 odsto u odnosu na 2022. godinu.

U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje šljiva za 14, jabuka 17, a grožđa 10,8 odsto.

Agroanalitičar Gulan ističe da voćnjaci u Srbiji zauzimaju od 183.000 do 193.000 hektara, odnosno oko 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

„U boljim godinama, može da se ostvari prinos i do 1,6 miliona tona voća, a rodni periodi donose prihod od izvoza od oko 750 miliona evra, ali je prošle godine nevreme obralo dobar deo roda“, kaže.

Podaci RZS pokazuju da je rod jabuke prošle godine bio 379.000, šljive 362.000, a kajsije 29.087 tona.

Profesor Keserović kaže da je vrednost izvoza u 2023. godini bila oko 600 miliona dolara.

Srbija, dodaje, najviše izvozi maline, jabuke, kupine, smrznutu višnju, borovnicu.

„Smrznuto voće iz Srbije stiže do kupaca u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, a sveže i do Rusije, Saudijske Arabije, Emirata, ali i Engleske“, priča Keserović.

Kada je reč o ‘crvenom zlatu’, od oktobra prošle godine do januara 2024. Srbija je izvezla 78.000 tona zamrznute maline, dok je u 2023. proizvedeno oko 50.000 tona, objašnjava Radović i dodaje da razliku čini malina iz 2022.

U Institutu za voćarstvo Čačak objašnjavaju da je sada dobro vreme da se uradi rezidba, jer je to stres za biljku i ona reaguje blagim mirovanjem.

„Tako će na nekoliko dana da odloži cvetanje, što može da pomogne ako bude nekog mraza“, naglašava Jevremović.

Od drugih mera, dodaje, ne može se više ništa uraditi.

„Nije lak ovo posao, a vreme nam više ne ide na ruku, svaka godina je sve teža.

„Problem je kada nema voća, a problem je i kada ga ima previše, onda bude niska cena, pa je sav trud maltene uzaludan“, jada se Miočević.