Srbija među zemljama u kojima se kućni otpad najmanje razvrstava

Od deset zemalja i teritorija sveta u kojima se kućni otpad skuplja, ali ne razvrstava, čak sedam je u istočnoj Evropi, a među njima je i Srbija u kojoj se u 68 odsto domaćinstava ne razvrstava otpad, navodi se u najnovijem istraživanju Lloyd’s Register Fondacije u kojem su korišćeni podaci Galup Globalne ankete o riziku.

Na prvom mestu je Kosovo gde se u 81 odsto domaćinstava ne razvrstava otpad, a slede Crna Gora (76 odsto), Bugarska (74 odsto) i Bosna i Hercegovina (70 odsto). Posle Srbije na listi prvih 10 su i Kuvajt (66 odsto), Palestina (65 odsto), Severna Makedonija (60 odsto), Gruzija (59 odsto) i Čile (57 odsto).

Najčešće se bacaju plastika i ostaci hrane

Na globalnom nivou, plastika i otpad od hrane su materijali koji ljudi najviše bacaju, a četvoro od pet ljudi to navodi kao najčešći materijal u svom kućnom otpadu, piše Glas Amerike.

Jedna od sedam osoba u svetu (14 odsto) živi u domaćinstvima koja spaljuju svoj otpad, pa to čini spaljivanje na otvorenom treći najčešći oblik odlaganja kućnog otpada, iza onog koji skupljaju komunalna preduzeća ili kada neko iz domaćinstva direktno odvozi đubre na deponiju.

Spaljivanje kućnog otpada ispušta ugljendioksid, kao i zagađivače koji su poznati kao večni, jer ulaze u lanac ishrane, i izazivaju razne bolesti.

Opasnosti spaljivanja otpada

Paljenje otpada je rizik za bezbednost ljudi i na druge načine, uključujući slučajne požare i zagađenje zemljišta i vode, što dovodi do štete u poljoprivredi i ekoloških gubitaka. Mnoge zemlje izričito zabranjuju ovu praksu.

Spaljivanje đubreta rasprostranjeno je širom Afrike i delova Azije.

Nensi Hej, direktorka istraživanja u nezavisnoj globalnoj dobrotvornoj organizaciji za bezbednost Fondaciji Lloyd’s Register izjavila je da je bezbedno, a održivo odlaganje otpada oblik ključne infrastrukture, bilo da se radi o kućnom otpadu ili velikim građevinskim projekatima.

„Važno je koju vrstu otpada stvaramo i kako ga se rešavamo, to utiče na kvalitet vazduha i zdravlje, bezbednost ljudi koji rade sa otpadom i životnu sredinu, posebno ako završi u našim okeanima“, kaže Hej.

Ona dodaje da je cilj izveštaja da se popuni praznina u podacima o odlaganju kućnog otpada.

„Sada se nadamo da će kreatori politike i društvo biti u mogućnosti da koriste naše podatke, da započnu projektovanje dugoročnih, sistemskih promena“, kaže Hej.

Anketa je zasnovana na skoro 147.000 intervjua koje je sprovela globalna analitička firma Galup u 142 zemlje i teritorije tokom 2023. godine i pokriva mesta gde postoji malo ili uopšte nema zvaničnih podataka o bezbednosti i rizicima.