Srbija među zemljama sa najmanjom smrtnošću, imamo jasne pokazatelje da virus slabi

Srbija ima dva preminula od kovida 19 na 100.000 stanovnika, što je, na primer, 10 puta niža smrtnost nego u Švajcarskoj, izjavio je danas pokrajinski sekretar Zoran Gojković.

„Cilj je da imamo što manje građana koji će tragično završiti od posledica obolevanja. Mi danas imamo rezultate koji su u tom segmentu među najubedljivijima, ne samo u Evropi nego i šire“, rekao je Gojković odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše to što je Srbija danas poslala pomoć u zaštitnoj opremi Italiji i kako onda vidi kampanju koju vode pojedini mediji da naši lekari nemaju zaštitu opremu.

Gojković kaže da – ako se poredimo po broju umrlih na 100.000 stanovnika sa sličnim zemljama EU – onda se vidi da smo 10 puta bolji od Švajcarske, koja ima 1.000 odsto veću smrtnost, zatim da je u Belgiji 30 puta veća smrtnost, što je 3.000 odsto više.

„Takođe, u Španiji je 156 puta veća smrtnost nego u Srbiji, a ta zemlja ima sedam puta više stanovnika nego mi u Srbiji. Italija, koja ima osam ili devet puta više stanovnika, ima 177 puta veću smrtnost nego Srbija“.

Gojković ističe da je to rezultat politike države Srbije i zasluga zdravstva i njenih radnika, kao i građana Srbije.

„To ne može niko da ospori, mogu samo pojedinci da opovrgavaju, ali ne znam na koji način“, kazao je Gojković

Naglasio je da je država Srbija od početka krize i njeno rukovodstvo uspelo da uradi sve što je neophodno za zdravstveni sistem i zdravstvene radnike i obezbedi opremu i da to upravo pokazuju rezultati.

„Može svako da piše šta želi i ima komentar koji želi, ali rezultati su jasni“, rekao je on.

Dodaje da su Srbi human narod i da imamo dovoljno svega i da zato možemo da pomognemo prijateljima koji su nama pomagali.

Gojković podseća da je Italija veliki prijatelj države Srbije, koji nam je prvi pomogao kada smo imali poplave 2014. godine.

„Prijateljstva treba ceniti, ne znam se kada će neko nekom u životu zatrebati“, dodao je Gojković.

Virus živi s nama, moramo naučiti da mi živimo s njim…

Gojković je rekao da će deo bolničkih kapaciteta biti polako vraćan u osnovnu svrhu.

Upitan za zatvaranje privremenih bolnica, Gojković je rekao da su mnogo veći kapaciteti pripremljeni za teži udar korona virusa, i dodao da smo još daleko od toga da budemo u bezbednoj zoni.

„Moramo još puno da radimo da se vratimo na stanje pre same epidemije, odnosno pandemije. Jedan deo bolničkih kapaciteta ćemo ponovo staviti u osnovnu svrhu, zato što nema potrebe da deo bolničkih kapaciteta ne bude iskorišćen za one koji nisu kovid pacijenti. Počećemo verovatno uskoro i odložene urgencije. Počećemo da vraćamo sistem na početak“, objasnio je on.

Gojković je naglasio da će to zahtevati dodatne napore u izmeni režima rada, i kako se bude smanjivao broj obolelih pojedinačni kovid centri će se zatvarati.

„Kao što smo se širili, vraćamo se na početak“, rekao je on. Kazao je da će prvenstveno zdravstveni radnici raditi u drugačijim uslovima, uz velike mere opreza, da nemamo prenošenje zaraze unutar grupe kako pacijenata, tako i zaposlenih.

„To je imperativ u sledećem periodu. Zdravstveni sistem čekaju novi izazovi, i zavisiće od toga da nemamo ponovnog iskakanja, otvaranja drugog talasa zaraze. Kao što virus nastavlja da živi sa nama, moramo da nastavimo da živimo s njim, i prilagodimo se. To je svrha evolucije. Samo prilagodljivost je uspeh preživljavanja, a to je jedan mali virus sada pokazao. Bilo kakvo odstupanje dovešće nas u situaciju koju niko ne želi“, rekao je Gojković na konferenciji za medije.

Zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević kazala je da se ne mogu reći datumi zatvaranja privremenih kovid bolnica, jer to zavisi od dinamike otpuštanja pacijenata.

„U Nišu, kada smo videlo da ima 31 pacijent u Čairu, koji su čekali rezultati, i da je bilo slobodnih kapaciteta u bolnicama, onda je bilo logično da se vrši preraspodela i zatvori Čair. Nadamo se da će se to desiti u svim privremenim centrima. Ne možemo unapred najaviti datum“, podvukla je ona.

Srbija ima dovoljno zaštitne opreme

Gojković je istakao da su svi zdravstveni radnici u Srbiji apsolutno obezbeđeni zaštitnom opremom.

Na pitanje da li je Krizni štab zahtevao od vlade pokretanje domaće strateške proizvodnje N95 maski i providnih vizura, kako bi medicinskom osoblju obezbedili zaštitu u slučaju ponovne pojave vanrednih događaja, uz konstataciju da je primetan veliki broj medicinskog osoblja pozitivan na kovid ili u karantinu, Gojković je kazao da naše firme već uveliko rade na proizvodnji zaštitne opreme, da će raditi sve više i da Srbija ima kapacitete da snabde svoje zdravstvene radnike.

Kazao je da nema potrebe da se obuče 120.000 zdravstvenih radnika u zaštitne „skafandere“ da bi se pokazalo da imamo opremu.

Ukazao je da je normalno da ima jedan deo inficiranih virusom među zdravstvenim radnicima, jer dolaze u kontakt sa bolesnima.

„Međutim svi oni imaju adekvatnu zaštitu vezano za profil svog rada i deo sistema u kojem rade“, naglasio je on.

Gojković je rekao da ga takve priče o navodnom nedostatku opreme podsećaju na priče koje imaju za cilj samo da ljude uplaše.

Postavljajući svoje pitanje Džon Bosnić, predstavljajući se kao novinar radija „Dir“ iz Rume, rekao je da je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je vlada potrošila 370 miliona evra na opremu tokom krize, što je, kako je sračunao, na 7. 500 infekcija oko 50. 000 evra po inficiranom ili u slučaju 150 umrlih oko 2,5 miliona evra po smrtnom slučaju, i dodao da se čuje da država još nije podelila besplatne maske građanima, niti lekarima obezbedila odgovarajuće N95 masku i vizire.

Gojković je na to odgovorio da, kao lekar, može reći da bi dao „ceo budžet da se spasi samo jedan ljudski život“.

„Ljudski život nema cenu, nije statistika. Džaba svi novci ako nemamo ljude koji će da žive, rade i privređuju“, kazao je on.

Kisić-Tepavčević zahvalila se novinaru što je izneo ove podatke, jer se na osnovu broja laboratorijski potvrđenih inficiranih i umrlih zapravo vidi da je većina sredstava bila usmerena na prevenciju bolesti.

„To jeste bila suština svega i ja se zahvaljujem na pitanju. Ove brojke ukazuju na jedno racionalno, po indikacijama kontrolisano, testiranje, a ne testiranje zbog testiranja. Pokazujem da su svi resursi bili usmereni ka prevenciji ove bolesti“, podvukla je ona.

Veći broj asimptomatskih pacijenata pokazatelj da virus slabi

Većina od 296 novootkrivenih pacijenata je bila bez simptoma, a testirani su jer su bili u kontaktu sa zaraženom osobom, što je pokazatelj da virus slabi, rekla je Kisić Tepavčević.

Ističe da je na početku epidemije virus kod pacijenata izazivao tešku kliničku sliku, sa upalom pluća, dok je stanje poslednjih nedelja, kaže Kisić, drugačije.

Ona je tako odgovorila na pitanje novinara da li je tačno da virus slabi, zbog različitih komentara stručnjaka u javnosti koje, na konstataciju novinara, “zbunjuju javnost”.

“Ono što nam u ovom momentu ukazuje na slabljenje sposobnosti virusa da izazove teže forme bolesti je zato što je došlo do inverzije težine kliničke slike koju virus izaziva. Na samom početku je najveći broj pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza imao teže oblike upale pluća, a sada praktično asimptomatske ili blage forme bolesti”, objasnila je Kisić.

Ukazala je i da virusu sada treba više vremena da se razvije u organizmu, dok je na početku njegov period inkubacije bio od tri do pet dana, a sada je to pet, sedam ili više dana.

“To su sve indirektni pokazatelji koji se kontinuirano javljaju poslednjih nedelja, nadamo se da će se tako da nastaviti u narednom vremenskom period gde ćemo videti jasan silazni tok epidemije”, rekla je Kisić.

Ističe da je procenat pozitivnosti u odnosu na broj testiranih isti kao i juče – ispod šest odsto.

Najavila je da će se masovno testiranje nastaviti u cilju daljeg slabljenja virusa i njegove eliminacije iz populacije.

Na pitanje novinara da li postoji komunikacija kriznog štaba i crkve o broju zaraženih i stanja u verskim ustanovama, s obzirom da i među monasima ima zaraženih, pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković je odgovorio da se ne iznose podaci o pojedinačnim slučajevima, kao i da ne postoje posebne grupe sa kojima krizni štab sarađuje, jer su svi građani jednaki.

Dodaje da sa crkvom i crkvenim velikodostojnicima postoji svakodnevna komunikacija, kao i sa svima ostalima.

Srbija ima dva preminula od kovida 19 na 100.000 stanovnika, što je, na primer, 10 puta niža smrtnost nego u Švajcarskoj, izjavio je danas pokrajinski sekretar Zoran Gojković.