Srbija na 26. mestu po indeksu rodnog jaza, postojećim tempom globalna ravnopravnost dostižna za 123 godine

Ako se napreduje trenutnim tempom, jaz između muškaraca i žena na globalnom nivou nestao bi za 123 godine, pokazuje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma. Ohrabruje podatak da je Srbija visoko rangirana po indeksu rodnog jaza, na 26. mestu od 148 zemalja.

Srbija ima najviše žena na političkim funkcijama u regionu. Međutim, to se ne preliva na ravnopravnost u drugim sferama, ocenjuju stručnjaci.

Trećina žena između 45 i 54 godine ne radi, niti traži posao. One koje rade, i to na visokim pozicijama, kvalifikovanije su od muškaraca, ali i dalje manje plaćene. Platni jaz 2022. bio je 12 odsto, navodi RTS.

Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta, kaže da žene najviše zaostaju za muškarcima na najvišim pozicijama.

„Tu je najveća gužva, na vrhu. To su finansije i IT. Za razliku od drugih južno-evropskih zemalja, mi volimo da kažemo da smo kao oni, da smo im slični, recimo tamo je veća diskriminacija žena gde su niže zarade, dakle tu se sprečava napredak. Kod nas obrnuto“, istakla je Žarkovićeva.

Gotovo godinu dana prošlo je od odluke Ustavnog suda da obustavi primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, dok se ne oceni njegova ustavnost. Položaj žena štiti Zakon o zabrani diskriminacije, ali vešti poslodavci nalaze način da obiđu i te odredbe.

„U tom smislu su vešti u postavljanju pitanja kada dolazite na razgovor za posao i mogu da izvuku informaciju iz vas o tome da li ste u braku, da li imate ili planirate decu itd. i sa tim u vezi u skladu sa informacijama mogu da razmišljaju u pravcu toga da li da vas angažuju na onim ugovorima van radnog odnosa“, objašnjava Tatjana Macura ministarka bez portfelja zadužene za oblast rodne ravnopravnosti.

Stereotipi o muškim i ženskim zanimanjima opstaju u svetu i kod nas. Žene mnogo češće izostaju s posla zbog brige o porodici i kući.

„Položaj žena na tržištu rada mnogo zavisi od usluga koje država i društvo omogućavaju, daju na raspolaganje ženama, pre svega briga o deci koja treba da bude institucionalna, briga o deci, predškolska ustanova itd. U Beogradu i većim gradovima situacija je bolja, ali u manjim gradovima je znatno lošija“, rekla je Nataša Vučković iz Centra za demokratiju.

U poslu je neophodno stalno usavršavanje, a za to se odlučuje 18 odsto žena između 45 i 65 godine u Srbiji, dok je oko 30 odsto prosek Evropske unije.

Posebno se preporučuje priprema žena za poslove budućnosti, jer će se tako jaz u poslu najbrže prevazići.