Srbija na svetskoj gejming mapi – kolika je zarada i koji je ključan faktor za brži razvoj
Video-igre koje su proizvedene u Srbiji igra više od 100 miliona ljudi širom sveta i prošle godine su ostvarile prihod od preko 200 miliona evra.
Podeli vest:
IT stručnjak Stefan Janičić rekao je za RTS da gejming industrija pruža mogućnost malim timovima da budu konkurenti velikim kompanijama. Konsultant za strateško planiranje i razvoj poslovanja Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije u Beogradu Aleksandar Mastilović istakao je da pun potencijal industrije video-igara u Srbiji još nije ispunjen.
Na svetskom nivou gejming industrija je prestigla dosad neprikosnovenu filmsku i muzičku industriju. U Srbiji u njoj radi 4.500 ljudi i prošle godine su ostvarili prihod od preko 200 miliona evra.
Stefan Janičić naglašava da je gejming industrija šansa za nove preduzetnike.
„Gejming industrija predstavlja jedan od najunosnijih tipova IT industrije, pored rastućeg globalnog trenda veštačke inteligencije i implementacije veštačke inteligencije u svim sferama poslovanja“, rekao je Janičić.
Janičić vidi dobru priliku da u ovoj vrsti industrije male startap kompanije brzo napreduju.
„Male kompanije imaju dosta šanse da uz pomoć različitih alata veštačke inteligencije i otvorenih platformi budu konkurenti velikim kompanijama, ili ako ne mogu da budu u tom smislu konkurenti velikim kompanijama, barem mogu da se brže nego ranije plasiraju na tržište“, istakao je IT stručnjak.
Nedostatak formalnog obrazovanja
Aleksandar Mastilović ističe da koliko god da je gejming sektor u Republici Srbiji bio uspešan, daleko je od toga da ispunjen pun potencijal. Međutim, u dodatnom napredovanju sprečava nedostatak senior kadrova.
„Senior kadar postoji generalno u IT sektoru, ali je vrlo specifičan za gejming industriju. Nije dovoljno da pričamo samo o konvencionalnim programerima, već o ljudima koji imaju i neka druga specifična znanja i veštine, kao što je evolucija gejming sektora, 3D modeling i gejm-dizajn i drugo“, naveo je Mastilović.
Konsultant za strateško planiranje i razvoj poslovanja Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije u Beogradu ističe da bi trebalo poraditi i na formalnom obrazovanju.
„Postoje primeri nekih visokoškolskih institucija koje imaju po jedan-dva predmeta, kursa ili treninga koja dotaknu ovu temu. Primeri su Fakulteta dramskih umetnosti ili kompanija Nordeus“, naveo je Mastilović.
Podeli vest:
