Srbija pravi test za otkrivanje korone: Brži i jeftiniji od postojećeg

Tri tima Hemijskog fakulteta u Beogradu rade na razvoju proizvodnje rekombinantnih proteinskih antigena za potrebe domaćih imunoloških testova na virus korona, koji bi bili jednostavniji, brži i jeftiniji od postojećeg PCR testa.

Glavnu ulogu u istraživanju ima tim sa Katedre za biohemiju, a šefica ove katedre prof. dr Marija Gavrović Jankulović navodi da se projekat bavi proizvodnjom proteinskih antigena virusa korona koji bi se koristili za otkrivanje i merenje količine specifičnih antitela, nastalih usled infekcije ovim virusom.

„U pitanju su strukturni proteini virusa koje naš imunološki sistem prepoznaje kao opasnost i započinje odbranu organizma. Tokom trajanja infekcije, razvijaju se specifična antitela koja imaju zadatak da pomognu organizmu da se virus uništi. Prisustvo specifičnih antitela na antigene SARS-kov-2 je pokazatelj da je imunološki sistem aktivirao adaptivnu imunost. Za razliku od testa na prisustvo specifičnih antitela u serumu, koji daje odgovor na pitanje da li je pokrenut imunološki odgovor, pozitivan rezultat PCR testa nam ukazuje na činjenicu da je ovaj virus prisutan u organizmu. Sa duge strane, cena PCR testa je znatno viša od cene testa na prisustvo specifičnih antitela“, pojašnjava ona.

Profesorka Gavrović Jankulović kaže da će u saradnji sa istraživačima iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) proizvedeni proteinski antigeni biti ispitani za primenu u testu za detekciju specifičnih antitela na virus korona, pišu Novosti.

„U okviru ove saradnje, proteinski antigeni proizvedeni na Katedri za biohemiju mogli bi da budu dobar osnov za razvoj testa, za koji bi sve komponente bile proizvedene u Srbiji. Ipak, da bi se navedeni proteinski antigeni proizveli u dovoljnoj količini potrebno je proširiti proizvodne kapacitete na Hemijskom fakultetu, i u vezi s tim očekujemo da će nam država pomoći. U perspektivi, različiti proteinski antigeni dobijeni rekombinantnom DNK tehnologijom bi mogli da se ponude na domaćem, ali i inostranom tržištu“, dodaje profesorka.

Govoreći o virusu korona i njegovim karakteristikama, profesorka naglašava da se na strukturnom nivou dosta saznalo o ovom virusu. Pojašnjava da je očitan genom, koji se nalazi deponovan u bazama podataka i dostupan je naučnoj zajednici za analizu.

„Na osnovu genoma očitan je i proteom, ali je virus podložan mutacijama koje nekada utiču na strukturu proteina. Ono što ne može da se očita iz genoma jeste prisustvo šećernih komponenti koje su prisutne na proteinskim antigenima, i koje virusi često vrlo vešto koriste da nadmudre imunološki sistem“, pojašnjava profesorka Gavrović Jankulović.

Odgovarajući na pitanje kada očekuje da će se pojaviti vakcina protiv virusa korona i ko bi mogao prvi da je pronađe, profesorka Gavrović Jankulović ističe da je na to pitanje teško dati odgovor i podseća da prestižne institucije u celom svetu rade na pronalasku vakcine.

„Kao što postoje različiti terapijski pristupi za snižavanje povišene telesne temperature, tako postoje različiti pristupi u dizajnu, a zatim i proizvodnji virusne vakcine“, ističe ona.

„Za očekivati je da će se u dogledno vreme na svetskom tržištu pojaviti nekoliko vakcina na SARS-CoV-2. Nezavisno od dizajna i načina proizvodnje, ono što je najvažnije za vakcinu jeste to da je efikasna i bezbedna za osobu koja je prima.

Tri tima Hemijskog fakulteta u Beogradu rade na razvoju proizvodnje rekombinantnih proteinskih antigena za potrebe domaćih imunoloških testova na virus korona, koji bi bili jednostavniji, brži i jeftiniji od postojećeg PCR testa.