Srbija treća u Evropi po broju poginulih u saobraćaju na milion stanovnika – Koji faktori utiču na takvu statistiku

Jedna od saobraćajnih nesreća sa ovakvim ishodom dogodila se početkom oktobra kada je jedna osoba poginula kod Bačkog Petrovca, a troje dece je među povređenima. Par dana pre toga, autobus i automobil su se sudarili kod Inđije i tom prilikom je jedna osoba izgubila život.

I septembar nije protekao bez crne statistike. Prema podacima koje je tada Euronews Srbija dobio od MUP-a u prethodnom mesecu imali smo 34 saobraćajne nezgode gde je poginulo ukupno 40 osoba.

Kako je tada objasnio načelnik Uprave saobraćajne policije pukovnik Slaviša Matić, taj broj je gotovo idetičan kada se uporedi sa istim periodom prošle godine kada je u septembru 2023. godine u 34 nesreće poginulo njih 39.

Naime, prema podacima Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja, Srbija je u prošloj godini, sa 76 smrtnih slučajeva bila treća u Evropi po broju poginulih u saobraćaju na milion stanovnika. Takođe, na negativnom vrhu liste, pre naše zemlje, nalaze se Bugarska sa 82 smrtna slučaja na milion stanovnika. Zatim imamo Rumuniju sa 81 smrtnim slučajem.

Od 2023. godine na putevima Evropske unije poginulo je nešto više od 20.000 stanovnika, što je smanjenje od jedan odsto u odnosu na godinu ranije.

Međutim, iako se Srbija našla među prve tri zemlje u Evropi sa najvećim stopom smrtnosti na putevima, Agencija za bezbednost i saobraćaj Srbije tvrdi da je unazad 10 godina Srbija imala manji broj stradalih u saobraćaju, smanjujući broj poginulih sa 650 na 503, što predstavlja smanjenje od skoro 23 odsto.

Sa druge strane, Finska je dobila pohvalu za izvanredan uspeh u oblasti bezbednosti saobraćaja usvajanjem više strategija i renoviranjem opasnih raskrsnica, programima dodatne obuke uz simulaciju vožnje u opasnim uslovima, što je rezultiralo smanjenjem nesreća za više od 30 odsto.

Savić: Savest vozača ključna u bezbednoj vožnji

Potpukovnik Dejan Savić iz Uprave saobraćajne policije kaže za Euronews Srbija da MUP godinama unazad radi na tome da se broj nesreća smanji. Objašnjava da pomaka ima, ali da on nije dovoljan.

„Imamo razne akcije i poštravanje kaznene politike. Sad vidimo u ovoj statistici smanjenje sa 23 odsto na 16 odsto u periodu od 10 godina, što se čini više u odnosu na to smanjenje kako je imala Evropska unija, odnosno prosek Evropske unije. Međutim, to nije dovoljno. Svaki nastradali učesnik u saobraćaju jeste veliki gubitak“, kaže.

Savić ističe da edukacija mladih vozača je posebno važna, a kako navodi do njih je najbolje da se dopre putem medija i društvenih mreža.

„U toku septembra smo bili na različitim medijima oko 72 puta, gde smo apelovali na sve učesnike u saobraćaju, upozorili na cifre koje odslikavaju ovakvo stanje bezbednosti, što i jeste ovde sada slučaj. Takođe, već dugi niz godina merimo prosečnu brziu na auto-putevima, jer je prekoračenje brzine takođe jedan od razloga kako do neseće dođe“, rekao je.

Šest najčešćih uticajnih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda

Načelnik Uprave saobraćajne policije pukovnik Slaviša Matić ranije je za Euronews Srbija objasnio da prema podacima policije postoji šest najčešćih uticajnih faktora koji utiču na učestalost saobraćajnih nezgoda. Naime, najčešći uticajni faktor je neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta, u 45 odsto slučaja.

Takođe, kako je dodao, tu su propust vozača koji se odnosi na nepropisno sagledavanje situacije sa 17 odsto, gubitak kontrole nad vozilom sa 14 odsto, vozač koji je pod uticajem alkohola kao uzrok 11 odsto, neiskusan vozač sa devet odsto i neustupanje prvenstva prolaza šest odsto.

„Ovi podaci su hronološki poređani po učestalosti, ali ne isključuju jedni druge. Zapravo, često se dešavaju nezgode na čiji nastanak utiče više od jednog uticajnog faktora. Često postoji direktan i prateći uzrok. Na primer, da se desi da vozač nije prilagodio brzinu uslovima saobraćaja i da je izgubio kontrolu nad vozilom“, objašnjava on.

Zbog toga je, navodi jako važno da se vozači pridržavaju saveta saobraćajne policije, da povećaju opreznost na putevima, posebno ukoliko su vremenske prilike netipične u zavisnosti od godišnjeg doba. On je pozvao vozače i da budu odgovorni i poštuju saobraćajne propise kako bi se smanjio broj nesreća i obezbedila veća sigurnost na putevima.

Na pitanje koje mere policija preduzima kako bi se saobraćaj odvijao bezbedno za sve učesnike u saobraćaju, Matić kaže da je njihov spektar širi – od tehničkih do ljudskih. Kaže da se savest vozača kreira od rođenja, i da policija nije jedina koja treba na tome da radi.

„Svest vozača se kreira od samog rođenja pa sve do momenta saobraćanje nezgode. Ukoliko porodice ne deluju na mladu osobu-učesnika u saobraćaju, ili škola i predškolska ustanova, onda imamo problem. To je širi kontekst i šire pitanje. Policija je ovde pre svega represivni organ. Sama represija ne može da da trajne rezultate. Ovo je možda najbolje ilustrovati na primeru mere privremenog oduzimanja vozila, koja je u primeni od 22. februara ove godine. Za svega sedam meseci, saobraćajna policija privremeno je oduzela čak 256 vozila od učinilaca težih prekršaja“, naveo je on i dodao:

„Drugim rečima, na dnevnom nivou privremeno se oduzme 1,2 vozilo od nesavesnih vozača koji činjenjem težih prekršaja ugrožavaju sebe i druge učesnike u saobraćaju. Dakle, mora ceo sistem da reaguje i deluje kako bi mi jednog dana imali savesne vozače. Prevencija i edukacija o učešću u saobraćaju su vrlo važni“, rekao je ranije Matić.