• Srbija u trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Bruto devizne rezerve su na kraju 2021. godine iznosile 16,5 milijardi evra.

    To je za tri milijarde evra više nego na kraju prethodne godine, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i dodala da u našim trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu.

    Neto devizne rezerve su na kraju 2021. bile na nivou od 13,7 milijardi evra, dodala je Tabakovićeva na redstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji.

    Kako je rekla, u našim trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu, čija količina se konstantno uvećava i koja zaključno s krajem januara iznosi 37,5 tona.

    „O manjim potrebama za eksternim finansiranjem govori planirano smanjenje fiskalnog deficita i prelazak u primarni suficit u 2024, kao i činjenica da se učešće javnog duga opšte države u BDP-u već u prošloj godini našlo na opadajućoj putanji i da je na kraju prošle godine iznosilo 57,5 odsto, kada je reč o dugu opšte države odnosno 56,9 odsto za centralni nivo vlasti“ istakla je guvernerka NBS.

    Navela je da je deficit tekućeg računa u 2021, sedmu godinu zaredom, bio pokriven neto prilivima stranih direktnih investicija, što se očekuje i u narednim godinama.

    Priliv stranih direktnih investicija u 2021. iznosio je 3,9 milijardi evra i nastavio je da bude pretežno usmeren u razmenljive sektore, kaže Tabakovićeva.

    Rast privatnih investicija, zahvaljujući očuvanom poverenju i obezbeđenim stabilnim izvorima za njihovo finansiranje, uz nastavak realizacije infrastrukturnih projekata finansiranih od strane države, doprineće da se učešće ukupnih fiksnih investicija u BDP-u, prema našim procenama, ove godine poveća na 25 odsto, sa 23,7 odsto iz prethodne godine, kao i da nastavi da raste u narednim godinama.

    Prema njenim rečima, povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada.

    Prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru u 2021. iznosio je 1,67 miliona, što je skoro 100.000 više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.

    „Najveće povećanje zaposlenosti beležimo u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije – u prerađivačkoj industriji (34.000 ljudi), zatim u građevinarstvu (15.000), kao i uslugama privatnog sektora, poput IKT usluga, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva. Istovremeno, prosečna zarada u Srbiji povećana je za 18,5 odsto u prethodne dve godine, vođena pre svega rastom zarada u privatnom sektoru, koje su u istom periodu povećane za 19,2 odsto.“, navela je Tabakovićeva.

    Istakla je da očuvano tržište rada u uslovima pandemije i dalji rast zaposlenosti i zarada predstavljaju najznačajniji izvor finansiranja lične potrošnje, za koju procenjujemo da će nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali ne prekomerno i ne generišući veće inflatorne pritiske.

    „Zahvaljujući očuvanju poverenja i pune stabilnosti finansijskog sistema i finansijski sektor nastavlja da obezbeđuje sredstva za nove investicije i potrošnju i tako podržava privredni rast. U proteklih nekoliko godina, Srbija beleži gotovo dvocifren rast kreditne aktivnosti, konkretno 9,9 odsto u 2021. godini, čiji važan izvor za finansiranje predstavljaju rekordni iznosi devizne i dinarske štednje privatnog sektora“, rekla je guverner NBS.

    Dodala je da je rast kredita rezultat sve boljih pokazatelja bankarskog sektora, o čemu svedoče visoka kapitalna adekvatnost i učešće problematičnih kredita, koje je u decembru iznosilo 3,5 odsto što je za 0,7 procentnih poena niže od pretkriznog nivoa s kraja 2019. godine.

    Bruto devizne rezerve su na kraju 2021. godine iznosile 16,5 milijardi evra.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija