Srbija u trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu

Neto devizne rezerve su na kraju 2021. bile na nivou od 13,7 milijardi evra, dodala je Tabakovićeva na redstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji.

Kako je rekla, u našim trezorima ima blizu dve milijarde evra u zlatu, čija količina se konstantno uvećava i koja zaključno s krajem januara iznosi 37,5 tona.

„O manjim potrebama za eksternim finansiranjem govori planirano smanjenje fiskalnog deficita i prelazak u primarni suficit u 2024, kao i činjenica da se učešće javnog duga opšte države u BDP-u već u prošloj godini našlo na opadajućoj putanji i da je na kraju prošle godine iznosilo 57,5 odsto, kada je reč o dugu opšte države odnosno 56,9 odsto za centralni nivo vlasti“ istakla je guvernerka NBS.

Navela je da je deficit tekućeg računa u 2021, sedmu godinu zaredom, bio pokriven neto prilivima stranih direktnih investicija, što se očekuje i u narednim godinama.

Priliv stranih direktnih investicija u 2021. iznosio je 3,9 milijardi evra i nastavio je da bude pretežno usmeren u razmenljive sektore, kaže Tabakovićeva.

Rast privatnih investicija, zahvaljujući očuvanom poverenju i obezbeđenim stabilnim izvorima za njihovo finansiranje, uz nastavak realizacije infrastrukturnih projekata finansiranih od strane države, doprineće da se učešće ukupnih fiksnih investicija u BDP-u, prema našim procenama, ove godine poveća na 25 odsto, sa 23,7 odsto iz prethodne godine, kao i da nastavi da raste u narednim godinama.

Prema njenim rečima, povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada.

Prosečan broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru u 2021. iznosio je 1,67 miliona, što je skoro 100.000 više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.

„Najveće povećanje zaposlenosti beležimo u sektorima koji su nam najznačajniji sa aspekta rasta i razvoja ekonomije – u prerađivačkoj industriji (34.000 ljudi), zatim u građevinarstvu (15.000), kao i uslugama privatnog sektora, poput IKT usluga, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva. Istovremeno, prosečna zarada u Srbiji povećana je za 18,5 odsto u prethodne dve godine, vođena pre svega rastom zarada u privatnom sektoru, koje su u istom periodu povećane za 19,2 odsto.“, navela je Tabakovićeva.

Istakla je da očuvano tržište rada u uslovima pandemije i dalji rast zaposlenosti i zarada predstavljaju najznačajniji izvor finansiranja lične potrošnje, za koju procenjujemo da će nastaviti da raste na stabilnim i zdravim osnovama, doprinoseći privrednom rastu, ali ne prekomerno i ne generišući veće inflatorne pritiske.

„Zahvaljujući očuvanju poverenja i pune stabilnosti finansijskog sistema i finansijski sektor nastavlja da obezbeđuje sredstva za nove investicije i potrošnju i tako podržava privredni rast. U proteklih nekoliko godina, Srbija beleži gotovo dvocifren rast kreditne aktivnosti, konkretno 9,9 odsto u 2021. godini, čiji važan izvor za finansiranje predstavljaju rekordni iznosi devizne i dinarske štednje privatnog sektora“, rekla je guverner NBS.

Dodala je da je rast kredita rezultat sve boljih pokazatelja bankarskog sektora, o čemu svedoče visoka kapitalna adekvatnost i učešće problematičnih kredita, koje je u decembru iznosilo 3,5 odsto što je za 0,7 procentnih poena niže od pretkriznog nivoa s kraja 2019. godine.