Sveta Paraskeva, ili Sveta Petka nalazi se na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava. Zaštitnica je žena, bolesnih i sromašnih, a njene mošti nalaze se u rumunskom gradu Jašiju.
Jedna od najvećih sprskih svetiteljki rođena je u imućnoj porodici u Epivratu u Trakiji polovinom desetog veka.
Još kao devojčica bila je pobožna, a nakon smrti roditelja otišla je u Carigrad i zamonašila se u crkvi Svete Sofije. Najveći deo života provela je u Jordanskoj pustinji gde je živela asketskim životom posvećena Bogu.
Kada je već bila u dubokoj starosti, prikazao joj se anđeo koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u rodni Epivrat. Umrla je dve godine kasnije, a sahranjena po hrišćanskim običajima, na izdvojenom mestu.
Nakon što se javila u snu vernicima Georgiju i Jefimiji, njene mošti položene su u hram svetog Petra i Pavla u Epivratu, mada su u narednim godinama prenošene mnogo puta.
Prvo u Carigrad i Trnovo, a na molbu knjeginje Milice jedno vreme su bile i u Beogradu. Početkom 17. veka, mošti Svete Petke prenete su u rumunski grad Jaši, gde se nalaze i danas.
Dva prsta jedne šake velike svetiteljke još uvek se nalaze u kapeli na Kalemegdanu koja nosi njeno ime.
Narod veruje da se na dan Svete Petke dešavaju velika čuda, naročito ozdravljenje bolesnih. Predanje kaže da je ona i velika zaštitnica žena, pa toga dana žene ne smeju da peru veš i rade teške poslove po kući.