Interesovanje za srpsko državljanstvo prošle godine neznatno je poraslo u odnosu na 2021, pa je Srbija dobila 29.251 novog državljanina.
Njih 22.879 je poreklom iz Bosne i Hercegovine, a manje od pet odsto je iz Hrvatske i isto toliko iz Severne Makedonije, piše Politika. Ovaj list dodaje da kako naši zakoni ne ograničavaju koliko neko može imati državljanstava, ovaj broj nije znak i doseljavanja.
Svi ovi podaci su iz dokumenta Komesarijata za izbeglice i migracije.
Kako piše Politika dalje, utisak da se zbog rata u Srbiju masovno doseljavaju Ukrajinci – pogrešan je. Analiza pokazuje da su tokom 2022. kroz našu zemlju prošle 137.853 izbeglice iz Ukrajine i za većinu njih Srbija je bila samo prolazna destinacija.
„U tom periodu izdate su 24.443 prijave boravišta. Najveći broj njih je našao smeštaj u privatnoj režiji, a vrlo malo njih se obratilo Komesarijatu“, navedeno je u Miracionom profilu za 2022.
Najveći broj stranaca koji se doselio u Srbiju je iz Rusije – više od 37 odsto ukupnog broja migranata. Razlog njihovog doseljavanja je radni angažman, a za njima slede Kinezi (20 procenata) i oni se već tradicionalno svrstavaju u najbrojnije migrante. Za razliku od prethodne godine, zabeležen je trend rasta doseljavanja državljana Turske i Indije.
Tako su državljani Kine i Rusije najbrojniji i kada je reč o zahtevima za privremeni boravak. Među 38.479 onih koji su odobrenja tražili prvi put, u 64 odsto slučajeva najčešći razlog je bilo zaposlenje.
Izdate su i 34.573 radne dozvole strancima koji imaju privremeni boravak u Srbiji. Analiza je pokazala da je među njima najviše zanatlija (7.068 dozvola), zatim onih sa četvorogodišnjom srednjom školom (6.896), dok su 5.444 stranca sa fakultetskom diplomom.
Interesovanje za srpsko državljanstvo prošle godine neznatno je poraslo u odnosu na 2021, pa je Srbija dobila 29.251 novog državljanina.