Šta će elektronski zdravstveni karton doneti pacijentima, a šta lekarima

Jedan od glavnih reformskih prioriteta u zdravstvu jeste Integrisani zdravstveni informacioni sistem, takozvana digitalizacija zdravstva. To znači da će svi građani imati jedinstven elektronski zdravstveni karton sa podacima iz svih zdravstvenih ustanova koji su dostupni u svakom trenutku. Šta se sve time dobija, objasnila je Jelena Bojović iz NALED-a. 

Jelena Bojović iz NALED-a rekla je za RTS da je u zdravstvu najbitnija koordinacija i razmena informacija da bi neko pravovremeno dobio lečenje u čemu bi elektronski zdravstveni karton pomogao.
„Planira se u okviru ovog sistema uključivanje privatnih ustanova, u smislu, njihovih podataka i informacija koje oni imaju o samom pacijentu, u taj jedinstveni zdravstveni karton. Tako da bi to itekako pomoglo, jer bi se deo opterećenja koje imaju državni domovi zdravlja koji se bave trenutno kovidom, preneo na privatne ustanove“, rekla je Jelena Bojović tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Navela je da je ideja elektronskog zdravstvenog kartona da, ukoliko se pacijent nađe u Hitnoj pomoći ili kod specijaliste, ima određeni set podataka o prethodnim bolestima, bolestima roditelja i svega što lekari pitaju kada pacijenti odlaze na pregled.

„To su ključni podaci, koje vi ne možete u trenutku da izgovorite ili niste sa najbližima koji mogu reći o vama neke podatke koji imaju veze sa prethodnim lečenjem ili za neke druge bolesti koje imate pridružene, koje lekar u tom trenutku ne zna“, kazala je Bojovićeva.

„Informacije će biti dostupne svakom lekaru kod kojeg se pacijenti leče“ 

Jelena Bojović je dodala da to pomaže boljem lečenju pacijenata, jer su informacije dostupne svakom lekaru kod kojeg se leči, a daje i uvid svakom pacijentu.

„Ideja zdravstvenog kartona biće da, pre svega, vi možete da kontrolišete podatke koji se nalaze u samoj evidenciji kod lekara u domovima zdravlja u zdravstvenom sistemu Srbije. Dodatno, jedan set podataka ćete moći sami da unosite. Podatke koji će vam pomoći i pomoći lekaru da prati vaše zdravstveno stanje“, rekla je Jelena Bojović.

Navela je da će građani moći da unesu podatke o telesnoj težini, krvnom pritisku i da će se videti ko je šta uneo u zdravstveni karton, čime će se stvarati poverenje.

„U jedinstvenom kartonu će se naći i podaci iz privatnih klinika“ 

Jelena Bojović je navela da će se i podaci iz privatnih klinika naći u jedinstvenom kartonu i dodala da je veliki potencijal u privatnom zdravstvu u smislu podataka i informacija koje oni imaju o pacijentima, kao i da bi dostupnost tih podataka pomogla u bržem dijagnostifikovanju određenih bolesti.

Dodala je da je jedan od prioriteta unapređenje e-Uputa.

„Vi kada dođete kod izabranog lekara, on vas upućuje kod lekara specijaliste. Ukoliko taj lekar specijalista nema termina, vi ne možete u tom trenutku dobiti svoj termin za tog lekara specijalistu i onda se otvaraju liste čekanja. Kroz elektronski zdravstveni karton i integraciju svih sistema, biće omogućeno dodatno unapređenje same komunikacije lekara specijaliste i interniste“, rekla je Bojovićeva.

Kako je navela, objedinjavanje sistema će okončati „šetanje“ pacijenata od izabranog lekara do lekara specijaliste.

U elektronskom zdravstvenom kartonu će se, između ostalog, naći podaci o hroničnim oboljenjima pacijenata, lekovima koje piju, da li su alergični na nešto, ali i koje su krvne grupe.

„Ukoliko ste bili na lečenju kod stomatologa, to se ne vidi u vašem zdravstvenom kartonu. Postoje posebni kartoni. Otpusna lista iz bolnice u kojoj ste ležali. To je ono što će se naći u tom zdravstvenom kartonu“, rekla je Jelena Bojović.

„Prioritet je i sigurnost zdravstvenih podataka građana“ 

Dodala je da je jedan od prioriteta, pored dostupnosti podataka građanima i lekarima, sigurnost zdravstvenih podataka građana.

„Način utvrđivanja kojim podacima pristupam ja, kao pacijent, kojim pristupa moj izabrani lekar, kako ja dajem autorizaciju, kako izabrani lekar daje tu autorizaciju drugim lekarima u sistemu. O tome će se itekako voditi računa u skladu sa propisima i dobrim međunarodnim praksama“, navela je Jelena Bojović.

Prema podacima Instituta „Batut“, kako je navela Jelena Bojović, internisti, oftalmolozi, fizijatri su najposećeniji lekari specijalisti.

Jelena Bojović je navela da je puno različitih servisa napravljeno tokom pandemije koronavirusa i da su oni pomogli lekarima, domovima zdravlja u odlučivanju na koji način će se distribuirati vakcine.

„Koordinaciono telo koje je formirano i čiji je prvi sastanak juče bio imaće dva cilja. S jedne strane, taj elektronski zdravstveni karton i to da krenemo odmah u taj segment rada, a drugi je da napravimo strateški okvir. Praviće se program digitalizacije zdravstva idejom da napravimo jednu zajedničku viziju i cilj digitalizacije i da svaki projekat u zdravstvu bude povezan“, rekla je Jelena Bojović.

Jedan od glavnih reformskih prioriteta u zdravstvu jeste Integrisani zdravstveni informacioni sistem, takozvana digitalizacija zdravstva. To znači da će svi građani imati jedinstven elektronski zdravstveni karton sa podacima iz svih zdravstvenih ustanova koji su dostupni u svakom trenutku. Šta se sve time dobija, objasnila je Jelena Bojović iz NALED-a.