Umesto najavljenih udžbenika za predmete od nacionalnog značaja – dobićemo nacionalne čitanke. To je predloženo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Prva tribina održava se na Univerzitetu u Novom Sadu, čime počinju javne rasprave o šest prosvetnih zakona. Slede u Nišu, pa Beogradu. Traju do kraja aprila. I trebalo bi da reše mnoga otvorena pitanja.
Nacionalna čitanka, jeste nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku. Obuhvata srpski jezik i književnost, svet oko nas, prirodu i društvo, istoriju i geografiju, likovnu i muzičku kulturu, predloženo je Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
„U toj nacionalnoj čitanci bi trebalo da se nađe neki dodatni materijal koji bi pripomogao razvijanju nacionalnog identiteta, nacionalne svesti i osećanju pripadnosti Republici Srbiji. I poštovanje negovanja srpskog jezika i tradicije i pre svaga razvijanje maternjeg jezika i srpskog jezika. Na neki način da pomogne očuvanju nacionalne kulturne baštine pre svega“, objašnjava pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević.
„Nacionalna čitanka je svakako jedan dobar put s obzirom na to da nacionalni identitet i kultura se ne nalazi u jednom predmetu i to je jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja. Čitanka bi trebalo da bude izvrstan udžbenik koji će sprovesti jednu od boljih metodičkih veština a to je međupredmetno povezivanje“, tvrdi direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović.
Prvi i drugi razred dobiće jednu, treći i četvrti razred drugu čitanku. A posebne čitanke bile bi za učenike od petog do osmog razreda, i za srednjoškolce.
U Nacrtu stoji da udžbenike objavljuje javni izdavač. Zavod za udžebike se više puta oglašavao i smatra da taj posao trebe da bude poveren njima.
„Kao izdavač čiji udžbenici već sadrže kontinuitet u poimanju najsloženijih naučnih pitanja, i budućeg razvoja i napretka srpskog društva, Zavod aktivno učestvuje u ovim razgovorima naglašavajući da njegova izdanja zadovoljavaju najstrože obrazovne kriterijume koji će sada biti dodatno pojačani“, navode iz Zavoda za udžbenike.
Autori će se birati na konkursu, a pregledaće se u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Tu podsećaju da udžbenik nije jedino nastavno sredstvo. Najvažniji je nastavnik, koji na primer može da poveže nacionalni identitet i fiziku.
„Svaki prirodni predmet može da se poveže s obzirom na to da smo imali dosta naučnika koji su pravi znakovi pored puta i kojima možemo negovati identitet. Verovatno sam pomenuo Mihajla Pupina, s obzirom na to da je on spojio fiziku i da ima divnu knjigu za koju je dobio nagradu i koja je u programu srpskog jezika, naravno tu je i Tesla, tu su i mnogi drugi naučnici“, kaže pomoćnik ministra prosvete.
Struka kaže, da će po usavajanju Zakona biti potrebno do dve godine da se napravi dobar udžbenik. Nacrtom je planirano da čitanke počnu da se primenjuju u osnovnim i srednjim školama prvog septembra 2024. godine.
Umesto najavljenih udžbenika za predmete od nacionalnog značaja – dobićemo nacionalne čitanke. To je predloženo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Prva tribina održava se na Univerzitetu u Novom Sadu, čime počinju javne rasprave o šest prosvetnih zakona. Slede u Nišu, pa Beogradu. Traju do kraja aprila. I trebalo bi da reše mnoga otvorena pitanja.