Šta donose izmene zakona o PIO – olakšice za poljoprivrednike, duži radni vek vojnika po ugovoru

U nedostatku više informacija, u javnosti se govori o najavljenim izmenama, ali se kao nova pominju i rešenja koja već postoje u sadašnjem zakonu. Posebna tema su kazneni poeni za prevremeno penzionisanje, koji nisu među ovim izmenama. Najveće novine tiču se poljoprivrednika i vojnih lica po ugovoru, navodi RTS.

Vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava daje se mogućnost da doprinose plaćaju na način sličan samostalnim delatnostima, bez obzira na to da li su paušalci ili obveznici PDV-a.

U slučaju vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda, bolesti ili porodiljskog odsustva, biće moguće mirovanje tih obaveza. Poljoprivrednici su zadovoljni takvim rešenjem, ali podsećaju na dugogodišnji problem.

Jovica Jakšić iz Asocijacije nezavisnih poljoprivrednika Srbije kaže da ima poljoprivrednika koji, zbog teške finansijske situacije, nisu bili u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze prema PIO fondu.

„Ako žele da ubuduće plaćaju doprinose PIO fondu, moraju najpre da izmire prethodne obaveze. Zato bi trebalo uraditi reprogram dugova, koji bi bio raspoređen na dve ili tri godine, kroz više mesečnih rata“, navodi Jakšić.

Penzija u vojsci

Angažovani po ugovoru u Vojsci Srbije, koji su ranije u tom statusu mogli da ostanu do 45. godine života, sada bi u vojsci mogli da dočekaju i penziju.

„S obzirom na to da status starešina i vojnika po ugovoru nije bio u potpunosti rešen, država je preduzela mere da se to pitanje uredi, konsoliduje i izjednači za sva vojna lica, i za ona po ugovoru i za profesionalna vojna lica“, ističe Luka Kastratović iz Udruženja vojnih penzionera.

Dodaje da će vojna lica po ugovoru do čina potpukovnika moći da ostvare pravo na starosnu penziju sa 53 godine života, dok će nosioci viših činova to pravo sticati godinu dana kasnije.

Doživotno plaćanje penala

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihailović upoređuje situacije u kojima jedni odlaze u penziju sa 53 godine, dok drugi, iako su radili deset godina duže, zbog prevremenog penzionisanja sa 63 godine doživotno plaćaju penale.

Sindikati podsećaju na svoj predlog, koji je podržao i Socijalno-ekonomski savet.

Mihailović smatra da penalizacija ne treba da se primenjuje posle 65. godine života. „Tražili smo i da se ta granica pomeri eventualno do 70. godine, ali ni taj naš predlog nije došao na dnevni red“, kaže Mihailović.

Većina izmena predviđenih nacrtom odnosi se na usklađivanje penzijskog zakonodavstva sa drugim domaćim propisima i pravnim tekovinama Evropske unije.