Šta je najvažnije za bezbedno planinarenje i kako da se ne izgubite?
Nema pravila da li će se neko izgubiti na obeleženim ili neobeleženim planinskim stazama, to najviše zavisi od vremenskih uslova, doba dana i pripremljenosti planinara, izjavio je Nikola Jovanović iz Gorske služba spasavanja (GSS).
Podeli vest:
On je za Tanjug rekao da se ljudi tokom planinarenja najčešće izgube predveče, jer, kako je naglasio, pogrešno procene koliko im vremena treba da se vrate nazad.
„Ljudi tačno procene koliko im treba da odu, ali ne i koliko treba da se vrate, jer su umorni, a krene da pada i mrak i tu onda obično nastupi panika, smanji se baterija na telefonu i tada nas najčešće pozovu“, kaže Jovanović.
Prema njegovim rečima, svakako je teže orijentisati se na neobeleženim planinskim stazama, a ljudi se često izgube jer skrenu i odu nekim neobeleženim putem. Jovanović je istakao da je, kada se analiziraju razlozi zbog kojih GSS interveniše, to najčešće neadekvatna priprema planinara, odnosno planinara amatera i šetača, jer pogrešno procene svoje sposobnosti i planine na koje idu.
„Bezbednost zavisi zapravo od nas samih. Od toga kako mi polazimo na planinu, koliko smo spremni za tu planinu, kako smo se obukli, da li smo poneli dovoljno vode, kao i da li smo poneli dovoljno grickalica“, rekao je on.
Jovanović nije mogao da izdvoji ni jednu našu planinu kao posebno nebezbednu kada je reč o planinarenju, ističući da svaka može biti bezbedna i nebezbedna. Ipak, kako je dodao, kada se pogleda broj intervencija GSS, ispada da je Fruška Gora jedna od najnebezbednijih, jer je ona, kako je objasnio, blizu Novog Sada i često ljudi pođu u planinarenje nepripremljeni i popodne, a onda dođe do nekog problema.
„Poenta je da treba poći u planinarenje pripremljen i treba pravilno proceniti planinu i svoje sposobnosti za tu planinu, a to da li je ona viša ili niža je manje važno“, naglasio je Jovanović.
On je naveo da GSS ima godišnje oko 1.000 akcija, uključujući intervencije na skijalištima, gde je obično reč o povredama, dok je tokom leta češće da se ljudi izgube. Prema njegovim rečima, GSS ima oko 1.300 članova i oni su raspoređeni po lokalnim stanicama, od kojih je najveća Beograd.
„Aktivnih spasilaca je oko 300 i oni svake godine obnavljaju licencu i potvrđuju svoju sposobnost da učestvuju u akcijama“, kaže Jovanović.
Kako je dodao, 1. jula je počeo konkurs za prijem novih spasilaca i on traje do 11. avgusta. Objasnio je da je reč o volonterskom radu i da je teško izabrati ljude koji se javljaju na konkurs i koji će ići na kurs, jer su svi kvalitetni.
Podeli vest:
