Šta je postignuto zabranom zapošljavanja u javnom sektoru
Podeli vest:
Posle pet godina Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih odlazi u istoriju. Ipak, u državnoj službi će se do kraja 2020. i dalje zapošljavati po starom – uz saglasnost Vladine komisije. S druge strane, ekonomisti tvrde da je vreme da se zabrana ukine, jer je, kako kažu, ta privremena mera dala željene efekte – napravljene su uštede i redukovan je broj zaposlenih.
Za 25.000 prosvetnih radnika koji su angažovani na određeno, nadu za rešenje radnog statusa dao je resorni ministar krajem juna. To su potvrdili i drugi ministri i predsednica Vlade.
Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru prestaje da važi krajem ove godine, a Vladina Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dalje će raditi, saopštilo je Ministarstva finansija.
Trenutno se analizira nekoliko različitih modela, kako bi u budućnosti to pitanje rešili na najefikasniji način, dodaje Ministarstvo. Prema proračunu Fiskalnog saveta, jedan od razloga je planirano povećanje plata, koje ne ostavlja prostora za novo zapošljavanje u državnom sektoru.
Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević ukazuje na to da su, umesto što su u proseku povećali plate 9,6 procenata, mogli bez te zabrane da povećaju 8,6 odsto i da sve bude u redu.
„Zabrana zapošljavanja je ekonomski štetna mera i to je indirektno priznala i Vlada u svojoj fiskalnoj strategiji letos, u Nacrtu fiskalne strategije, gde je napisala da je ta mera dovela do manjkova u važnim delovima javnog sektora i do povećanja strukture javnog sektora, tako što je mnogo povećala broj zaposlenih na određeno i na privremene i na povremene ugovore„, navodi Brčerević.
Broj angažovanih na određeno vreme za pet godina povećan je za 60 odsto, tvrde stručnjaci.
Stroge kontrole izazvale probleme
Oni upozoravaju da su stroge kontrole u pojedinim sektorima izazvale probleme – nedostatak profesionalaca i snižavanje kvaliteta rada.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da se ljudi sada zapošljavaju na određeno vreme u potpuno neodređenom statusu.
„Šta će biti za tri meseca, šest, devet. Pa pitanje je kakav je kvalitet usluga koji ti ljudi pružaju„, napominje Savić.
Iako je zabranu 2014. godine smatrao potpuno opravdanom merom, sada smatra da ona više ne smisla, jer ne postiže efekat koji je ranije imala.
„Ljudi idu tamo, to je karakteristično u privredi, gde je njima bolje. I zaista ako ostavite još jednu godinu te ljude u neizvesnosti, i neki ljudi koji sada rade u javnom sektoru potražiće posao tamo negde gde je za njih izvesnije i bolje„, upozorava Savić.
Izvesniji, kažu upućeni, mora da bude plan za regulisanje sistema zapošljavanja nakon ukidanja zabrane. To pre svega znači, objašnjava Brčerević, da se objavi registar svih zaposlenih u svim institucijama, sa svim pozicijama, sa platama, „uključujući i primanja“.
„Da najpre napravi dobru sistematizaciju radnih mesta, da vidi šta joj to treba, da definiše kriterijume šta ljudi treba da rade, šta se od njih očekuje, da to kontroliše i da u skladu s tim plati. Naravno, u bliskoj vezi s tim je donošenje platnih razreda za šta još uvek nema raspoloženja u državi u Srbiji„, kaže Savić.
Kako piše RTS, od kraja 2013. godine, kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, do aprila prošle godine u javnim preduzećima broj zaposlenih je smanjen za više od četrdeset hiljada. Danas 6,4 odsto svih zaposlenih radi u javnom sektoru, dok je u EU taj prosek 8,5.
Posle pet godina Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih odlazi u istoriju. Ipak, u državnoj službi će se do kraja 2020. i dalje zapošljavati po starom – uz saglasnost Vladine komisije. S druge strane, ekonomisti tvrde da je vreme da se zabrana ukine, jer je, kako kažu, ta privremena mera dala željene efekte – napravljene su uštede i redukovan je broj zaposlenih.
Podeli vest:
