Šta je to promaja i zašto je se Balkanci tako smrtno plaše

Otišao sam da proverim. „Malo su otvorena”.

„Eto, osećam ja da nešto ‘vuče’. Zatvori”.

I zatvorio sam.

Jer promaja uvek vreba.

Šta je promaja?

„Zatvori prozor, ubiće te promaja”, rečenica je koju svako u Srbiji i na čitavom Balkanu često čuje.

Ipak, tačne definicije šta je promaja – nema.

Najtačniji opis bio bi strujanje vazduha ili povetarac koji nastaje zbog otvorenih prozora na suprotnim stranama prostorije ili objekta.

Verovanje kaže da je promaja opasna po zdravlje i da je od nje moguće dobiti razna oboljenja – prehladu, ukočenost i još koješta.

Promaje se uglavnom plaše stariji građani, iako ima i mlađih koji je izbegavaju.

Sve to može da dovede do brojnih problema, pa su moguće i svađe u javnom prevozu zbog prozora koji treba da bude otvoren ili zatvoren.

Lekari ističu da promaja ne postoji, ali to do sada nije umanjilo strahove građana, pa se u šali često kaže da je promaja jedan od najvećih neprijatelja Balkanaca.

„Strujanje vazduha je korisno i preporuka je da se više puta u toku dana – i leti i zimi – provetri prostorija”, ističe za BBC primarijus specijalista opšte medicine Nevenka Dimitrijević, a prenosi novinar Slobodan Maričić.

Promaje bilo još kod Vuka

Reč promaja postoji i u drugim jezicima – najpribližniji prevod na engleski bio bi draft – ali ona nigde u svetu nema negativnu konotaciju kao na Balkanu.

Lingvista Ivan Klajn kaže za BBC na srpskom da je promaja „odavno odomaćena reč slovenskog porekla”.

„Reč promaja postoji već u Vukovom rečniku iz 1818. godine. Nastala je iz čistoslovenskih korena mahati i promahati, gde se H pretvorilo u J”, ističe Klajn.

Kako kaže, za promaju u Hrvatskoj i delovima Bosne kažu propuh, od puhati ili duvati.

„Stranci promaju uglavnom prevode kao provetravanje. To je samo više vazduha u stanu, što je uvek zdravo i nigde u svetu nema tog našeg straha od nazeba”, navodi Klajn.

Kad promaja „furi”

Slična iskustva sa promajom i starijim ljudima koji se protiv nje bore imaju mladi ljudi iz čitavog regiona.

Luka Grubiša, koji je rođen u Bosni, ali živi u Podgorici, kaže za BBC na srpskom da je promaja „naše čudovište iz Loh Nesa – svi pričaju o njoj, a niko je nije video”.

„Ljudi oko mene se boje svakog strujanja vazduha, uvek postoji neko ko će tražiti da se zatvori prozor, okrene ventilator ili spuste krilca klima uređaja”, navodi 28-godišnji Grubiša.

Kako kaže, to bude posebno problematično ako živiš u Podgorici „koja je u letnjim mesecima predgrađe pakla”.

„Imam babu, majkinu tetku, koja po dolasku kod nas zahteva hermetičko zatvaranje svih otvora. Kad to uradimo, njen karakter joj ne dozvoljava da miruje, pa opet da primedbu da joj negde ‘furi’, kako se to u Crnoj Gori kaže za nelagodno strujanje vazduha. Ja tu nemam izbora, ustanem, zatvorim dve-tri ladice i prokomentarišem da je bila u pravu i da više neće da furi, a to obično bude propraćeno sočnom psovkom, kako samo babe znaju”, navodi on.

„Stranci čak i mokre kose izlaze na promaju”

Milana Čovakušić je iz Mrkonjić Grada, živela je u Sarajevu, a sada je u Banjaluci.

Ona za BBC na srpskom kaže da su je još kao malu učili da dva prozora sa suprotnih strana jednostavno ne smeju da budu otvorena.

„U slučaju da je neko od ukućana to slučajno uradio, odjednom bi se jednoglasno čulo vikanje: ‘zatvaraj, promaja!’, kao da dolazi neki najveći neprijatelj”.

Kako navodi, šokirala se kada je kroz priču sa prijateljima iz drugih zemalja saznala da uopšte ne znaju šta je promaja.

„S kim sad da se svađamo”

Sličnih situacija ima i na Kosovu, a i naziv problema se izgovara isto – promaja.

Mimoza Dili je iz Prištine, ali živi u Frankfurtu: „Uvek mi je bilo smešno što druge zemlje u Evropi nemaju promaju”.

„Jednom sam pročitala negde da su se zemlje Balkana toliko navikle na međusobne probleme, da sada kada žive u miru mogu da se svađaju jedino sa vazduhom”, kaže uz osmeh 23-godišnja Mimoza za BBC.

“Od smrada još niko nije umro, od propuha jeste”

U Hrvatskoj za promaju kažu propuh, a 25-godišnji Mislav Ćimić iz Dubrovnika za BBC navodi da se i tamo, bez obzira na godišnje doba, često može čuti upozorenje – „pazi, ubiće te propuh”.

„I baš je neobično da svi koji na takva upozorenja kolutaju očima, redovno postanu baš ti koji ista upozorenja jednako prekorno upućuju podmlatku – to je valjda krug života. naročito ovog mediteranskog.

„Curi nos? Propuh! Boli uvo? Propuh! Boli grlo? Propuh! Propuh je izvor svih zala i zdravstvenih problema, treba ga se kloniti kao najgoreg neprijatelja”, navodi Ćimić uz osmeh.

Prema njegovim rečima, građani Dubrovnika “odlučnošću koju nemaju ni najbolji svetski lekari” često za sve kažu – “ma, to ti je od propuha”.

„Majka mi je pričala da je kao devojčica bila u bolnici zbog upale pluća i medicinske sestre su jedno jutro otvorile sva vrata i prozore kako bi se prostorija provetrila.

„Kada je dežurni lekar ušao i osetio propuh, ljutito je uzviknuo: ‘Zatvarajte prozore! Od smrada niko još nije umro, a od propuha jeste”, navodi Ćimić.

Kad promaja pomogne

Slične probleme imaju i Makedonci. Tamo takođe kažu promaja ili lokalnu varijaciju – promajata.

Sneže Kitanoska (29) za BBC navodi da se i tamo, kao u Srbiji, često zna ko je prvi osumnjičeni ako nekoga nešto boli – „ma, mora da je od promaje”.

Ipak, da od promaje može da bude i nešto dobro, svedoči Ivan Vasileski (25) iz Prilepa.

Vasileski se seća situacije kada je kao mali bio na porodičnom odmoru u Albaniji.

Kako kaže, bilo je toliko vruće da nije moglo da se jede, pa je njegov otac išao kod domaćina vile u kojoj su odseli da bi razgovarali o načinu rashlađivanja.

„Međutim, obojica su loše govorili engleski, pa su morali većinu stvari rukama da objašnjavaju jedan drugom.

„Moj otac je tražio mesto sa promajom u kući, ali promaju nije moguće prevesti na engleski, zbog čega je duvao i tresao se. Naš domaćin je posle nekog vremena shvatio šta moj otac želi i pokazao nam tajno mesto sa promajom. Eto, tu je promaja zapravo pomogla”, priča Vasileski za BBC.

„Promaja je korisna”

Doktorka Nevenka Dimitrijević za BBC na srpskom ističe da promaja – ne postoji, kao i da je to što ljudi smatraju pod promajom zapravo korisno za zdravlje.

„Odustala sam više od priče da to nije istina i da promaja ne šteti. Ljudi koji u nju veruju kažu da je krivac za neke teške posledice”, ističe ona.

Prema njenim rečima, potrebno je često provetravati prostorije u kojima dugo boravimo da se ne bi zadržavala prašina za koju se lepe bakterije, virusi i ostali mikroorganizmi koji mogu da izazovu probleme, alergijske reakcije ili oboljenja disajnih puteva.

Kako kaže, ono na šta su ljudi osetljivi jeste usmereno strujanje vazduha ka jednom mestu na telu.

„Efekat je isti kod pojave koju mi zovemo promaja i kako kod izloženosti direktnom udaru klime, to je praktično fizička povreda”.

„Hladan vazduh dovodi do oštećenja cirkulacije, dolazi do oštećenja mišića koji se manje snabdevaju kiseonikom, zbog čega se javlja otok. Mišić zbog toga poveća masu i vrši pritisak na nervne korenove i eto bolova i upale koja dugo traje i mora da se leči intenzivnije”.

Sve je to u redu, ali da mi ipak malo pritvorimo prozor?

Mislim, nikad se ne zna.

Kao da mi malo „vuče” odnekud.