Šta je reklama, a šta nije – novi izazovi digitalnog oglašavanja u eri veštačke inteligencije

Algoritam društvenih mreža će zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, kako je objasnio gost RTS-a, Beogradske hronike, Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing, sam ciljati grupe kojima je proizvod namenjen.

Američka tehnološka kompanija „Meta“, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, planira da do kraja sledeće godine u potpunosti automatizuje kreiranje i ciljanje reklama pomoću veštačke inteligencije. U praksi to znači da će oglašivač samo uneti osnovne podatke, recimo sliku, proizvode i budžet, a sve ostalo će kreirati veštačka inteligencija – od teksta, preko videa do vizuala.

„Meta“ planira i dalju personalizaciju. Korisnici će videti različite verzije istog oglasa u zavisnosti od pola, uzrasta, lokacije. Njihove aplikacije koristi čak 3,43 milijarde ljudi, a oglašavanje donosi više od 97 odsto ukupnih prihoda kompaniji. Uskoro nas očekuju i reklame koje je nemoguće zaustaviti čak i za one koji izaberu manje personalizovano oglašavanje. Dakle, ili pristajemo da nas reklama poznaje, ili je više ne možemo zaobići.

Kada je reč o Guglu, korisnici širom sveta primaju mejlove koji najavljaju da će od 7. jula njihov asistent veštačke inteligencije moći da pristupa aplikacijama za pozive, poruke i Votsap, čak iako su korisnici eksplicitno odbili da to dozvole.

Hoćemo li u bliskoj budućnosti uopšte znati šta je reklama, a šta nije

Mnogi već dugo sumnjaju da Gugl prisluškuje naše poruke i razgovore, jer dobijaju ciljane reklame, za proizvode koje nisu nikada pretraživali na internetu. Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing ističe da ono što se zvanično zna jeste da je neko u našem društvu to pretraživao na internetu. Algoritam poveže da smo proveli u istoj prostoriji neko vreme sa tom osobom i plasira reklamu.

„Algoritam je jako dobar i nekada su se reklame targetirale, na primer, prikazuju se svim ženama od 20 do 30 godina koje se bave tim i tim. Danas samo pustite reklamu na Fejsbuk i Instagram, a taj algoritam veštačke inteligencije sam nađe ljude koji su za to zainteresovani“, dodaje Pavlović.

Smatra da marketinški stručnjaci neće ostati bez posla, s obzirom na to da algoritmi društvenih mreža već dugo rade targetiranje, ali ono gde je njihova uloga je poruka.

„Sve metrike su pokazale da najbolje prodaju reklame koje izgledaju kao da je neki tik-toker, potpuno spontano objavio video. To je UGC marketing (User generated content), odnosno marketing generisan od strane korisnika, koji deluje kao da je komšinica nešto tu objavila i mi onda imamo poverenja“, objašnjava gost Beogradske hronike.

Sve više kompanija se okreće toj vrsti marketinga na društvenim mrežama, ali na televiziji je drugačije. Na televiziji se očekuje da reklama bude produkciono na visokom nivou i mora da bude označeno da je u pitanju propagandni sadržaj.

Vid UGC marketinga ima veliki uticaj do te mere da je, na primer, u Rumuniji uticao na rezultate izbora, do te mere da je Evropska unija morala da interveniše. Istok Pavlović ističe da je jako teško da se zaštitimo od ovog vida marketinga i da prepoznamo ko nam u stvari šalje poruku.

„Mi to pravimo tako da je nepripoznatljivo. Meni je to posao i to je dozvoljeno, to je legitimno. Mi to toliko dobro radimo da ne može niko da skonta da je to plaćena reklama, nego deluje stvarno kao iskrena preporuka korisnika. Upravo zato je neophodna zakonska regulativa koja bi propisala da i na internetu znamo šta je reklama“, zaključuje Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing, na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.

Uticaj reklama na najmlađe korisnike interneta

Adolescenti godišnje vide više od 8.300 reklama. Deca upola manje, ali i dalje mnogo više od 4.000 reklama godišnje.
Najviše reklama stiže sa društvenih mreža – više od 80 odsto.

Slede igrice sa oko 13 procenata.

Oko 80 odsto svih reklama koje deca vide promoviše brzu hranu. A čak 70 odsto reklama nije jasno označeno kao oglas.

Istraživanje pokazuje i da deca koja gledaju ove reklame u proseku unesu od 100 do 130 kalorija više dnevno.

Reklamne poruke ciljaju emocije – najčešće porukom da je nešto „kul“ i „zabavno“ – više od trećine.

Trećina koristi muziku da privuče pažnju dece, a u 25 procenata – prikazuje se čin otvaranja ili konzumiranja proizvoda.