Šta je sve Mihajlo Pupin darovao Narodnom muzeju?

Mihajlo Pupin, jedan od najznačajnijih naučnika koji je dostignućima zadužio čovecanstvo, rođen je na sutrašnji dan 1854. godine u Idvoru, a u Narodnom muzeju, koji baštini legat ovog velikog naučnika, fizičara, stručnjaka na brojnim poljima kažu da je to prilika da se sagleda i Pupinova nesebična priroda darovanja na polju umetnosti.

Direktorka Muzeja Bojana Borić Brešković, podseća da je Pupin nakon Prvog svetskog rata Muzeju koji je preživeo velike gubtike i čije su zbirke oštećene darovao, kako bi pomogao, izuzetna umetničkih dela, među njima dela Paje Jovanovića, Uroša Predića.

„Muzej je tokom Prvog svetskog rata bio devastiran i zahvaljujući Pupinu došli smo do izuzetnih umetničkih dela, jedan deo čine ona koja je Pupin sam poklonio Muzeju, a to su dela Paje Jovanovića, Uroša Predića.. a drugi ona nabavljena zahvaljujići Fondu koju je osovano 1923. godine“, rekla je direktorka Narodnog muzeja.

Pupin je znajući da je Muzej ostao bez porteta Ruđera Boškovića otišao direktno u Prag kod Vlaha Bukovca koji je tada bio na vrhuncu karijere i tražio za Muzej naslika Ruđera Boškovića – jednog od najvećih umova nauke svog vremena.

Među čuvenim delima Paje Jovanovića su Portreti Mihajla Pupina i njegove ćerke Varvare Pupin, kao i dela koje su naslikali Konstatnin Danil, Novak Radonjić, Pavle Simić i Georgije Bakalović.

U stalnoj postavci Muzeja pet je dela koje je Pupin lično poklonio Muzeju i još dva od 12 nabavljenih zahvaljujući zadužbinarstvu Mihajla Pupina.

Direktorka fonda podsetila je da je Pupin 1923. odlučio da se priredi poseban Fond za otkup umetničkih dela, koji je rastao i 1932 je postao i Fond koji je omogućio i publikovanje monografija vezanih za srpsku srednjovekovnu kulturu i umetnost i prikuljlanje materijala i snimanje najneophodnijiih fotografija nužnih da bismo imali dobro,dobro umetničko delo.

„Zavaljuci Fondu Pupinovom, pored umetničkih dela, snimljeno je i oko 7.500 ploča izuzetnog materijala upotrebljenih za publikovanje sedam monografija posvećenih srednjovekovnih manastira, prikupljeno je i 10.000 fotografija.Iz istog Fonda publikovane su dela – reč je o Manasiji, Ravanici, Studenici …“, rekla je Borić Brešković i podsetila da je UNESKO 2015 . progasio za godinu Mihajla Pupuna.

Zhavaljući njegovim izuzetnim otkrićima, dostignućima i zaslugama Pupin zapamćen u celom svertu kao izuzetan naucnik a posebno u našem kao ličnost upisana zlatim slovima u istoriju razvoja Narodnog muzeja, rekla je Brešković.

Među delima koje je Pupin poklonio su i dve slike Uroša Predića „Hecegovački begunc“i i „Siroče na majčinom grobu“ poklonjene Muzeju 1923 i to je kao poklon od izuzetne važnosti i značaja.

Reč je o izuzetnom poklonu, mnogi znaju ta dela Paje Jovanovića i Uroša Predića ali možda ne znaju da taj deo naše stalne postavke deo Legata Mihajla Pupina, dobročinitelja srpskog naroda“, rekla je ona i dodala da je zato važno i dragoceno da na svaki način pokušamo da objasnimo do koje mere su darodavci i na koji način je Pupin učinio sve da Muzej bude ovakav.

Zato moramo da zapamtimo ovo delo velikog naučnika i dobročiitelja, rekla je Borić Brešković i podsetila da je Muzej nastao prvenstveno zahvaljujući poklonima

Mihajlo Pupin bio je naučnik, jedan od osnivača američke svemiske agencije – NASA, veliki dobročinitelj, profesor u Njujorku na Kolumbija univerzitetu, dobitnik Pulicerove nagrade, prijatelj američkog predsednika Vudro Vilsona zahvaljujući čemu se zastava Srbije vijorila na Beloj kući i američkim institucijama, …. umro je u SAD u martu 1935. godine gde je i sahranjen.

Uspomenu na Mihajla Pupina čuva Obrazovno istraživačko društvo koje je 2011. godine pokrenulo je medijsku „pupinizaciju“ kroz najrazlicitije teme, čime je kako ocenjuju doprinelo da je danas ime tog velikog naučnika, izumitelja, dobrotvora, mecene i političkog radnika, pronašlo bolje i vidnije mesto u široj javnosti.