Šta kada je žrtva nasilja „jači pol“: Koliko ih potraži pomoć u jedinoj Sigurnoj kući za muškarce u Srbiji

Međutim, u porodičnom nasilju dešava se da su žrtve i muškarci. Javnost je ostala šokirana prošle nedelje kada je žena ubila muža u selu Branešci kod Užica. Njihovo petoro maloletne dece u danu je ostalo bez oba roditelja. Oca koji je u ubijen i majke koja je zbog ubistva u pritvoru.

Nevladina organizacija „Muška sigurnost- Sigurnost za sve“ osnovala je jedinu Sigurnu kuću za muškarce koja već 16 godina radi u Ćupriji, od 2007. godine.

Kroz nju svake godine prođe oko 50 muškaraca koji trpe nasilje – najviše verbalno, psihičko, ali i fizičko. Tu muškarci dobiju smeštaj, ali i pravne savete.

Dušan Trifunović, predsednik NVO „Muška sigurnost- Sigurnost za sve“ i osnivač Sigurne kuće za „jači pol“ kaže da postojanje nasilja nad muškarcima ne negira postojanje nasilja nad ženama, i da oni ne vode ‘krstaške ratove’ sa ženama, već pokušavaju da zaštite sve žrtve porodičnog nasilja. Cilj im je, objašnjava, da žaštite porodicu- muškarce, žene, decu.

„Sigurna kuća za muškarce je bila koncipirana, i ostala kao takva, sa malim smeštajnim kapacitetom. To je rastegljivo dva, tri do četiri ležaja. Otvorena je da ljudi koji su u problemu mogu da napuste dom, sklone se od moguće eskalacije i fizičkih sukoba. Ovde mogu da dobiju pravu informaciju kome da se obrate za pomoć“, kaže Trifunović za Euronews Srbija.

Utočište za sve

Koliko će se zadržati u Sigurnoj kući zavisi od njih samih i težine porodičnih problema koje imaju. Neki ostanu dan, dva, drugi nešto duže. Utočište je tu svojevremeno pronašao i jedan poznati glumac (ime poznato redakciji), koji je bio u Sigurnoj kući skoro šest meseci.

Trifunović kaže da pomoć traže svi- mlađi, stariji muškarci, neobrazovani, ali i intelektualci, iz grada, ali i sa sela. Bilo je nekoliko situacija da dođu i sa decom.

„Svaki mesec dana pomislim da sam sve čuo i video tokom ovog šesnaestogodišnjeg rada, ali nam onda stignu novi slučajevi koji me ostave bez teksta. Imao sam više od 500 sudskih predmeta u kojima sam ja kao neadvokat učestvovao, pružao im pomoć“, priča Trifunović.

Ima muškaraca koji ih zovu samo da se posavetuju sa njima kako da postupaju. Seća se jednog takvog primera gde je žena ostavila muža sa dvoje dece, a onda je njegovu patnju podgrejala okolina pričama da deca nisu njegova. Uradio je DNK analize i stvarno se ispostavilo da nijedno dete nije njegovo. Institucije su mu oduzele decu i dale u hraniteljsku porodicu. Što je samo produbilo bol, jer on decu iskreno voli.

Pokušavaju da pomognu i muškarcu iz Beograda kome je sud dodelio starateljstvo nad ćerkom, ali bivša supruga ne dozvoljava da dete živi sa njim, čak ni da je viđa.

„Imali smo slučaj gde je ocu oduzeta ćerka i poslali su je u hraniteljsku porodicu u Hrvatsku, što zakon tada nije omogućavao. Dete je nakon naše intervencije vraćeno u Srbiju. Muškarci mnogo pate za decom. Muškarcu možete da uzmete sve, ali ako mu decu uzmete on je u problemu“, navodi Trifunović.

Priča da je utočište nedavno kod njih našao muškarac iz Resavice kaga su žena i njen brat pretukli do neprepoznatljivosti. Batine je dobio jer nije želeo da joj da punomoćje na platu.

Trifunović kaže da konflikti u porodici uglavnom nastaju kada se stabilizuju finansije ili dođe do naglog pada standarda.

„Dok je borba da se otplati kredit za stan, otplati kredit za auto, porodica funkcioniše. Čim se uspostavi ekonomska sigurnost dolaze problemi. Imamo i one druge situacije gde se javljaju porodični problemi ukoliko počne da propada privatni biznis ili neko od supružnika ostane bez posla“, navodi Trifunović.

Bez institucionalne pomoći

Sigurna kuća za muškarce u Ćupriji nema institucionalnu pomoć. Trifunović kaže da na konkursima za projektno finasiranje njihovu NVO zaobilaze. Finansiraju se zahvaljujući donatorima.

„Potrebno nam je stabilno finansiranje i da se otvore telefonske linije koje će da rade 24 sata dnevno. Svi mi koji smo u NVO imamo svoje primarne poslove od kojih živimo, nekada nismo u stanju istog momenta da se javimo ljudima kojima je pomoć potrebna. A njima pomoć treba odmah, jer su sada u problemu, kasnije će biti kasno. Treba im neko da ih posavetuje kako da izađu iz problema, da ih posavetuje da ne reaguju na provokacije, da odu kod prijatelja dok se ne ‘ohlade glave’, problem prijave institucijama“, priča on.

Ideja ove NVO je bila da se sigurne kuće za muškarce prošire u Srbiji, da se naredna otvotri u Mladenovcu. Međutim, od te ideje se, bar za sada, odustalo.