Šta povećanje kamatne stope na 1,5 odsto znači za budžete građana

Narodna banka Srbije odlučila je da poveća kamatnu stopu sa jedan na 1,5 odsto. Za N1 kažu da je to bio neophodan potez kako bi se umirila inflacija, odnosno dalji rast cena. Ipak, ekonomisti smatraju da je ta mera došla sa zakašnjenjem i da zato neće dati očekivane efekte. Pitanje je kako će se odraziti na rate kredita zaduženih građana i da li je ovo samo početak novog trenda rasta kamatnih stopa?

Svim građanima koji imaju dinarske kredite sa promenjivom kamatnom stopom, rate bi mogle da porastu – Narodna banka Srbije odlučila je da referentna kamatna stopa bude povećana na 1,5 odsto. Razlog: inflacija. Poslednji presek pokazuje da su cene skočile za 9,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.

„Povećanjem referentne kamatne stope Narodna banka Srbije želi da utiče na umirivanje inflacije, pri čemu se povećanje ne mora u celosti preliti na povećanje cena kredita, već i u kratkom roku ima prvenstveno uticaj na kamatne stope na tržištu novca. Kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite će verovatno zabeležiti određeni rast po ovom osnovu, mada često prođe i nekoliko meseci dok se efekat viših kamatnih stopa na tržištu novca ne odrazi kamatne stope na kredite“, naveli su iz NBS.

Zemlje centralne i istočne Evrope već su podizale kamatne stope u poslednjih godinu dana u nekoliko navrata, zato profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Dejan Šoškić potez NBS-a vidi kao zakasnelu reakciju, koja neće dati očekivane rezultate.

„Efekti će biti prilično ograničeni, oni bi bili bolji da je urađeno barem paralelno sa ovom merom barem zatezanje, određeno poskupljenje makar u deviznom znaku, ali to se nije desilo, dakle Narodna banka se zadržala na ovoj meri. Drugim rečima, samo blago pomeranje cene finansiranja u dinarima. Oni koji imaju trenutno dinarske kredite gde je ugovorena fleksibilna kamatna stopa, oni će osetiti odgovarajuće poskupljenje koje neće biti veliko“, kaže Šoškić.

Za 50 procentnih poena mogu da poskupe i dinarski bankarski proizvodi – kreditne kartice, dozvoljeni i nedozvoljeni minus. Ekonomista Nikola Stakić za N1 ocenjuje da je ovo samo početak novog trenda i da dalji rast kamatnih stopa tek treba da očekujemo.

„Onaj ko treba da brine su građani koji tek sada planiraju da uzmu neke dugoročne oblike, na primer – stambeni kredit ili građani koji su tek na početku svoje otplate. Ovo je sada jedan novi trend. Ovo je sada jedan novi globalni makroekonomski kurs, gde sve centralne banke širom sveta, zaoštravaju svoju monetarnu politiku i mi možemo da očekujemo da je ovo samo jedan korak u nizu nekoliko njih koje ćemo imati, naročito imajući u vidu ako se obistine predviđanja i budemo ušli u globalnu recesiju“, rekao je Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum.

Za sada je povećanje simbolično, ali na duže staze može da se odrazi značajnije na kućne budžete. Ekonomisti zaključuju da građani Srbije uglavnom imaju kredite sa valutnom klauzulom i zato savetuju: posebno treba pratiti koliko će referentne kamatne stope Evropske centralne banke skočiti.

Narodna banka Srbije odlučila je da poveća kamatnu stopu sa jedan na 1,5 odsto. Za N1 kažu da je to bio neophodan potez kako bi se umirila inflacija, odnosno dalji rast cena. Ipak, ekonomisti smatraju da je ta mera došla sa zakašnjenjem i da zato neće dati očekivane efekte. Pitanje je kako će se odraziti na rate kredita zaduženih građana i da li je ovo samo početak novog trenda rasta kamatnih stopa?