Šta raditi sa hranom kojoj je istekao rok
Podeli vest:
Srbija godišnje regeneriše oko 900.000 tona otpada, od toga je 250.000 tona organskog porekla. Nešto manje od petine tog otpada stvore ugostiteljski objekti, od čega veliki deo najčešće bude bačen na deponije. Razgradnjom on prelazi u metan, te dolazi do požara i zagađenja životne sredine. Poslednjih godina Naled pokušava da promeni ovu situaciju.
Zakonom o bezbednosti hrane trgovinski lanci i restorani dužni su da hranu kojoj je istekao rok ili koja se iz restorana nije prodala tog dana, daju nadležnim preduzećima koja je uništavaju.
Najbolje je kada imate dobar menadžment sistem u kome ne dolazi do viška ili hrane sa isteklim rokom, kažu iz udruženja inžеnjera zaštite životne sredine. Oni dodaju da se to rešava nizom akcija u marketima ili doniranjem u banke hrane.
Za sada u blizini Novog Sada postoji fabrika koja u saradnji sa Naledom, prikupljajući neiskorištenu hranu proizvodi električnu energiju.
Nnajvažnije je probuditi svest kod nas samih, a to je da naučimo da recikliramo, odnosno da odvajamo otpad i da ga predajemo na mestima gde će se adekvatno uništavati ili, kao u ovom slučaju, pametno koristiti na dobrobit i korist našeg zdravlja i životne sredine.
Više u prilogu na RTV.
Srbija godišnje regeneriše oko 900.000 tona otpada, od toga je 250.000 tona organskog porekla. Nešto manje od petine tog otpada stvore ugostiteljski objekti, od čega veliki deo najčešće bude bačen na deponije. Razgradnjom on prelazi u metan, te dolazi do požara i zagađenja životne sredine. Poslednjih godina Naled pokušava da promeni ovu situaciju.
Podeli vest:
