Šta se sve našlo u vazduhu u Srbiji prošle godine

Preko limita našli su se i Paraćin, Zaječar, Šabac, Loznica, Subotica, Ćuprija, Pančevo, Čačak, Kragujevac, Požarevac, Pirot, Novi Sad, Kostolac, Beočin, Sombor i Zrenjanin, a uzrok je bilo prisustvo suspendovanih čestica PM10 iznad dozvoljenih granica. Bor je bio prekomerno zagađen usled prekoračenih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i prekoračenja dnevne granične vrednosti olova u njima dok su godišnje koncentracije arsena i kadmijuma bile veće od ciljnih vrednosti.

U prošloj godini za kategorizaciju kvaliteta vazduha koja se zasniva na rezultatima merenja sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida, benzena, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i olova u suspendovanim česticama PM10 korišćeni su podaci sa 106 mernih mesta.

Broj mernih mesta od 2019. godine je u stalnom rastu, navodi Agencija.

Ono što se u najnovijem izveštaju može izdvojiti kao pozitivno jeste da se u toku cele prošle godine koncentracija sumpor-dioksida i benzena nije bila tolika da se moglo zabeležiti prekomerno zagađenje vazduha ni u jednom mernom mestu u Srbiji,  piše Nova ekonomija.

S druge strane azot-dioksid je bio iznad dozvoljene godišnje granične vrednosti samo u Beogradu, zajedno sa suspendovanim česticama PM10 I PM 2,5 pa je tako kvalitet vazduha u prestonici bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen. U Lazarevcu je arsen u suspendovanim česticama PM10 bio iznad ciljne granične vrednosti u 2024. godini, pokazuju podaci Agencije.

U Srbiji u toku prošle godine nije bilo ni prekoračenja sumpor-dioksida preko dozvoljenih granica, kada je u pitanju dnevna granica, dok je bilo mernih mesta na kojima je bilo prekoračenja satne granice vrednosti. Ta mesta su Obrenovac Centar (osam sati), Kostolac (šest sati), Beograd Obrenovac GZJZ (pet sati), Beograd Obrenovac Ušće (tri sata), Bor Brezonik (dva sata), Bor Gradski park (jedan sat) i Smederevo Centar (jedan sat).

„U Srbiji u 2024. godini nije zabeležena nijedna epizoda opasna po zdravlje ljudi“, navodi Agencija za zaštitu životne sredine u najnovijem izveštaju.

Šta se sve našlo u vazduhu u Srbiji prošle godine?

U vazduhu na teritoriji Srbije, merne stanice izmerile su azot-monoksid, ugljen-monoksid, suspendovane čestice PM10 i PM2.5, ali i teške metale kao što su arsen, kadmijum, nikl i olovo.

Azot-dioksid je zagađujuća materija za koju se kao izvor najčešće vezuje saobraćaj, ali se javlja i kao proizvod sagorevanja u toplanama i termoelektranama. Prema podacima iz 2024. godine Agencije za zaštitu životne sredine, azot-dioksid je prekoračio godišnju graničnu vrednost 40 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) samo u Beogradu, na mernim mestima Beograd Despota Stefana GZZJZ (47 μg/m3), Beograd KCS Vračar (46 μg/m3) i Beograd Mostar (43 μg/m3). Prema zakonskoj regulativi tokom godine nije dozvoljen ni jedan dan sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti 85 μg/m3.

Kako se navodi u objašnjenju Agencije, ugljen-monoksid koji je izmeren u vazduhu u Srbiji je gas koji se oslobađa prilikom nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva, drveta i kao deo izduvnih gasova drumskih vozila.

„Prema merenjima u 2024. godini azot-monoksid ne doprinosi zagađenju vazduha, jer nije prekoračena propisana granična vrednost maksimalnih dnevnih osmosatnih koncentracija 10 mg/m3 ni na jednom mernom mestu. Najveće koncentracije maksimalne dnevne osmosatne vrednosti zabeležene su u Vranju, Zaječaru i Valjevu. Prema zakonskoj regulativi, tokom godine nije dozvoljen ni jedan dan sa prekoračenjem maksimalne dnevne osmosatne granične vrednosti i izmerene vrednosti nisu prekoračile ni na jednom mernom mestu u 2024. godini“, navodi Agencija.

Suspendovane čestice PM10 i PM2.5

Rezultati merenja u 2024. godini pokazali su da su srednje godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM10 prekoračile dozvoljenu vrednost 40 μg/m3 na 18 odsto mernih mesta, a prekoračenje dozvoljenog broja dana, odnosno 35, sa koncentracijama većim od 50 μg/m3 zabeleženo je na 80 odsto mernih mesta na kojima se ova merenja vrše.

Prekoračenje godišnje granične vrednosti od 40 μg/m3 na mernim mestima gde je procenat validnih podataka bio minimum 90 odsto zabeleženo je na mernim mestima u Popovcu, Zaječaru, Valjevu, Novom Pazaru, Beogradu, Šapcu, Smederevu, Užicu, Loznici, Kruševcu, Kosjeriću i Kraljevu.

Rezultati merenja suspendovanih čestica PM2.5, čija je propisana godišnja granična vrednost 25 µg/m3, pokazali su da su u 2024. godini koncentracije bile u opsegu od 12 do 39 µg/m3.

Najmanja srednja godišnja vrednost bila je 12 µg/m3 u Novom Sadu, a najveća 39µg/m3 u Novom Pazaru.

Godišnja granična vrednost prekoračena je u Nišu 36 µg/m3, Valjevu 33 µg/m3, Užicu i Kraljevu 30 µg/m3, Smederevu (Radinac) 29 µg/m3, Kruševcu (Trg Kosturnica) 26 µg/m3. U Beogradu su najveće srednje godišnje vrednosti koncentracija zabeležene u Leštanima 29µg/m3, Lazarevcu 28µg/m3, Velikim Crljenima, Borči, Obrenovcu i u Zemunu na mernom mestu JP „Pošta Srbije” po 27 µg/m3.

Teški metali u Boru

Teški metali, arsen, kadmijum, nikl i olovo u suspendovanim česticama PM10 potiču u velikoj meri od sagorevanja fosilnih goriva, iz metaloprerađivačke industrije, habanjem guma i kočnica. Svi metali su kancerogeni što dodatno obavezuje da se njihove koncentracije mere i analiziraju, podseća Agencija.

Rezultati merenja u 2024. godini pokazuju da je bilo prekoračenja dnevne granične vrednosti olova u Boru, ciljne vrednosti arsena u Boru i Beogradu (Lazarevac), a kadmijuma u Boru.

Olovo u suspendovanim česticama PM10 nije prekoračilo godišnju graničnu vrednost 500 ng/m3 ali je dnevna granična vrednost, 1.000 ng/m3, bila je prekoračena na mernim mestima Bor (Jugopetrol) 14 dana i Bor (Gradski park) sedam dana, pri čemu su maksimalne izmerene dnevne koncentracije bile 2.898 ng/m3 i 2.268 ng/m3.

Merenja teških metala na ostalim mernim mestima u Srbiji su pokazala da je najviša srednja godišnja vrednost olova bila u Subotici 7 ng/m3, arsena 1 ng/m3 na mernim mestima u Beogradu, Smederevu, Čačku, Novom Sadu i Subotici, kadmijum je beležio vrednosti manje od 0,5 ng/m3, a maksimalna srednja godišnja vrednost nikla bila je u Smederevu, 6 ng/m3.

U proteklih pet godina sadržaj arsena u suspendovanim česticama u Boru pokazuje izvesno smanjenje u pogledu njegove srednje godišnje koncentracije ali i dalje višestruko premašuje propisanu godišnju vrednost na mernim mestima Bor Jugopetrol i Bor Gradski park.

Godišnje koncentracije kadmijuma beleže rast tokom 2024. godine na svim mernim mestima ali najviše na mernom mestu Bor Jugopetrol i to dvostruko više nego protekle godine dok je na mernom mestu Bor Gradski park takođe zabeležen porast za 1 ng/m3.

Srednje godišnje koncentracije nikla u Boru u periodu 2020-2024. godine nisu prekoračile ciljnu vrednost i pokazuju neznatne promene od 2021. godine kada je skoro na svim stanicama zabeležena maksimalna vrednost u ovom periodu.

Ceo tekst Nove ekonomije možete pročitati OVDE.