Šta su gridflacija, šrinkflacija, skimpflacija, čipflacija i ekskjuzflacija?

Inflacija je jedan od onih ekonomskih pojmova koji se tiču svih nas – od pojedinaca do ekonomije u celini, navode u Narodnoj banci Srbije. Njen uticaj najneposrednije oseća stanovništvo, jer često smanjuje kupovnu moć. Interesovanje za inflaciju i sve u vezi sa njom je, kako kažu u NBS, postalo nakon pandemije virusa korona izraženije nego ikada.

U ekonomskoj terminologiji pojavili su se novi izrazi, nastali kreativnim kombinovanjem reči na engleskom jeziku, a neki od njih su zaživeli i u domaćoj javnosti.

Dragan Dživdžanović iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS objašnjava šta znače ti izrazi.

I pohlepa diže cene

Prema rečima Dragana Dživdžanovića, pojam gridflacija (greedflation – inflacija pohlepe) označava ideju da visokoj inflaciji u postpandemijskom periodu nisu doprineli samo faktori poput prekida u globalnim lancima snabdevanja, povećane tražnje usled akumuliranog dohotka stanovništva za vreme pandemije ili znatnog rasta svetskih cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda, već i povećanje poslovnih profita svih učesnika u lancima proizvodnje i snabdevanja.

„Zagovornici ove ideje smatraju da su firme u mnogim granama iskoristile veću pregovaračku moć koju imaju u odnosu na potrošače da održe ili čak povećaju svoje profitne margine putem većih marži i tako u potpunosti prenesu inflatorne pritiske na potrošače”, istakao je on.

Izgovori za poskupljenja

Istovremeno, praksa preduzeća da koriste izgovore poput inflatornih pritisaka i da usled toga više nego opravdano podižu svoje cene u odnosu na troškove takođe je dobila naziv, a to je ekskjuzflacija (excuseflation).

„Kredibilne institucije, poput ogranaka američkog FED-a, ECB-a i MMF-a, u svojim radovima ukazale su na postojanje inflacije pohlepe u SAD i zoni evra”, naglasio je Dragan Dživdžanović.

On je istakao da su se diskusije o inflaciji ticale ne samo njenih uzroka već i različitih načina ispoljavanja inflacije.

„Bazična mera inflacije koju ekonomisti koriste posmatra kretanje indeksa potrošačkih cena, sastavljenog od odabranih proizvoda i usluga koji su najčešći predmet potrošnje”, rekao je Dživdžanović. Na ovaj način meri se prosečno kretanje cena, ali treba imati u vidu da u periodu inflatornih pritisaka ne poskupljuju svi proizvodi i brendovi podjednako, kao i da postoje drugi oblici reakcije preduzeća na troškovne pritiske.

Cena ista – količina manja

U javnosti se već pominjao i termin šrinkflacija (shrinkflation) – jedan od najpoznatijih vidova necenovne reakcije preduzeća koji se odnosi na smanjivanje količina proizvoda umesto njihovih cena.

„Više prostora u kesici čipsa, pakovanje čokolade od 90 grama ili čašica jogurta od 180 grama samo su neki od najpoznatijih primera ovog fenomena”, navodi Dživdžanović.

On ističe i da se proizvođači na ovaj potez odlučuju jer je manje nepopularan od podizanja cena, te nosi manje rizika u pogledu zadržavanja kupaca i samim tim prometa.

„Smanjivanje količine proizvoda u istoj meri povećava prosečnu cenu koštanja, kao i u slučaju njihovog poskupljivanja“, kaže on.

Kad kvalitet pada

Dživdžanović podseća i na pojam skimpflacija (skimpflation), koji, kako navodi – predstavlja još suptilniji oblik necenovnog reagovanja preduzeća i odnosi se na smanjivanje kvaliteta i dostupnosti proizvoda i usluga uz zadržavanje istih cena.

Ovakva praksa, prema njegovim rečima, uključuje primer upotrebe manje kakaoa u mlečnim proizvodima kao odgovor na značajan rast njegove svetske cene, ali isto tako može biti vezana i za usluge, poput odluke da se nakon pandemije smanji obuhvat sadržaja u Diznilendu koju jedna karta nudi.

„Za razliku od manjih količina, manji kvalitet proizvoda gotovo je nemoguće ispratiti sa aspekta tradicionalnih mera inflacije“, ističe on.

Takođe, on je istakao da, iako pomaže preduzećima u kratkom roku, ovaj fenomen može dugoročno imati negativne posledice na brendove koje preduzeće plasira i dovesti do gubitka poverenja od strane kupaca.

Jeftinije brže poskupljuje

Posebnu pažnju javnosti ovih dana privukao je pojam čipflacija (cheapflation), koji se odnosi na pojavu da u periodu pojačanih inflatornih pritisaka cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih.

„Na primeru kačkavalja, to bi značilo da je cena najjeftinije vrste kačkavalja, poput neke robne marke, rasla po većoj stopi od najskupljeg brenda”, istakao je Dragan Dživdžanović.

On je rekao da je ovaj fenomen potvrđen za mnoge razvijene zemlje u svetu, a Narodna banka Srbije je testirala i potvrdila njegovo prisustvo i u Srbiji u periodu od početka 2022. zaključno s krajem 2024. godine, i to na primeru od 58 proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića (mlečni proizvodi, mesne prerađevine, kafa i bezalkoholna pića, konditorski proizvodi i dr.).

Prema njegovim rečima, analiza je pokazala da su za tri godine najjeftiniji brendovi poskupeli za oko 40 odsto, dok su cene najskupljih brendova u proseku porasle za oko 35 odsto.

„Narodna banka Srbije smatra da su ključni razlozi koji mogu dovesti do ove pojave generalno niska cenovna elastičnost tražnje za hranom, zatim supstitucija skupljih brendova jeftinijim u periodu pojačanih inflatornih pritisaka, ali i nesavršenost tržišnih struktura koja olakšava prenošenje povećanih troškova proizvodnje više nego u punoj meri na maloprodajne cene, o čemu je više puta Narodna banka Srbije i govorila u javnosti”, ističe Dragan Dživdžanović.

On naglašava da posledice pojave da cene jeftinijih brendova više rastu od skupljih imaju i socijalni karakter, jer direktno pogađaju kategoriju stanovništva s manjim dohotkom.

Takođe, prema njegovim rečima, rast cena hrane, dodatno poguran ovim efektom, nepovoljno utiče na percepciju stanovništva da je inflacija veća od zvaničnih podataka, što povećava inflaciona očekivanja i na taj način dodatno podstiče inflaciju.