Šta su nasilnici spremni da urade deci kako bi kaznili žene i ko to treba da spreči

Posle svakog ubistva u porodici postavlja se isto pitanje – ko je odgovoran i da li je zločin mogao da bude sprečen da je dobro procenjen rizik i da je bilo bolje komunikacije među institucijama.

To što deca nisu zlostavljana, ne znači da u nekom trenutku neće biti žrtve nasilja u porodici. U to smo se uverili više puta – od ubistva deteta u Rakovici pre nekoliko godina, preko ubistva dve devojčice u Somboru, do poslednjeg slučaja u Vršcu.

„Dok sistem ne bude razumeo da kad god radimo zaštitu žena, moramo da uzmemo u obzir i decu i da vidimo šta su nasilnici spremni da urade deci kako bi kaznili žene, ja mislim da će nam se ovakve stvari ponavljati“, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Potrebno specijalizovati se za slučajeve nasilja

Kada nasilnik krši izrečene mere, kada se nasilje ponavlja, institucije moraju da reaguju odmah. Od njihove procene zavisi i da li će dete viđati nasilnog roditelja i pod kojim uslovima.

„Stručna procena organa starateljstva za sud je samo jedan od dokaza u postupku. U situacijama kada to zahteva i određena specijalistička znanja koja najveći broj zaposlenih u centrima za socijalni rad nema, sud može odrediti veštačenje. porodica u krizi je usmerena na sve sisteme i mislim da je nepravedno odgovornost tražiti samo u jednoj instituciji“, rekla je Vesna Tekić iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Tanja Ignjatović navodi da moraju da se specijalizuju ljudi koji se bave nasiljem, veštaci, psiholozi, psihijatri.

„Veštačenja su skandalozna, apsolutno ne uzimaju u obzir nasilje kada daju mišljenje o podobnosti roditelja. Kada god smo pisali Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu ili Komori da ukažemo na problematičnu upotrebu ili problematično neznanje zbog čega žene ili deca imaju posledicu da je to bio jedan ignorantski stav“, navodi Ignjatovićeva.

Zajednički propust institucija 

A kada se dogodi tragedija, vraćamo se na pitanje odgovornosti i krivice. 

„To je kao kada biste pitali zdravstvenog radnika lekara zašto je pacijent preminuo. Dakle, suština je da se primene sve mere koje su moguće, a sam ishod i ono što vide i mediji i šira javnost ne mora da bude samo stvar rada javnog tužioca. Kada govrimo o propustima, ja verujem u timski rad, dakle uvek je to zajednički propust. Grupa za koordinaciju razmatra prijavljene slučajeve i dužna je da to čini sve dok postoji rizik“, istakla je Gorjana Mirčić Čaluković iz Višeg javnog tužilaštva.

Ni šest godina od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, zbog pukotina u sistemu, tamna brojka porodičnih ubistava se ne smanjuje. Samo u protekloj deceniji oko 400 dece ostalo je bez svojih majki.

Posle svakog ubistva u porodici postavlja se isto pitanje – ko je odgovoran i da li je zločin mogao da bude sprečen da je dobro procenjen rizik i da je bilo bolje komunikacije među institucijama.