• Šta su pokazala testiranja đaka: Zašto su učitelji položili, a nastavnici pali na ispitu?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Učenici četvrtvih razreda osnovne škole iz Srbije postigli su natprosečan rezultat u čitalačkoj pismenosti na međunarodnom PIRLS istraživanju.I na sličnom TIMSS testiranju đaci uzrasta 10 godina pokazali su znanje iznad međunarodnog proseka. Međutim, rezultati PISA testiranja, koje rade đaci prvog razreda srednje škole, ukazuje da su petnaestogodišnjaci u Srbiji funkcionalno nepismeni, da naučeno ne znaju da primene u praksi, piše Euronews Srbija. 

    Stručnjaci kažu da se kroz uspeh učenika na međunarodnim testiranjima zapravo ocenjuje obrazovni sistem u Srbiji i ukazuje na njegove slabe tačke. Očigledno su te slabe tačke viši razredi osnovnog obrazovanja – od petog do osmog razreda.

    Profesor Refik Šećibović smatra da se na taj način ocenjuje i rad učitelja i nastavnika u osnovnoj školi. Laički gledano iz ostvarenih rezultata može se zaključiti da su učitelji na međunarodnim testiranjima položili ispit, a nastavnici pali na testu. 

    „PIRLS istraživanje je pokazalo da naše učiteljice imaju kapacitet koji teško možete da nađete u drugim zemljama. Takođe, mi imamo tradiciju da su roditelji, kada je mlađi uzrast u pitanju, jako motivisani da se bave decom“, kaže za Euronews Srbija Šećibović, koji je bio pomoćnik ministra prosvete u vladi Zorana Đinđića.

    Navodi da su učitelji tokom školovanja pripremljeni za taj poziv, jer su na fakultetima imali psihološko-pedagoške, metodičko-didaktičke predmete.Sa druge strane nastavnici nisu svi završili nastavničke fakultete, već su se mnogi pripremali u svojoj naučnoj oblasti. Dešava se da matematiku u školi predaje diplomac Mašinskog fakulteta, koji se tokom studiranja nije pripremao da uđe u učionicu i predaje. 
    Koliko je trenutno takvog kadra u školama ne postoje precizni podaci. Poslednje javno dostupne analize Ministarstva prosvete su iz 2018. godine. Tada je u osnovnim i srednjim školama u Srbiji radilo 457 „nestručnih“ nastavnika matematike, 239 nastavnika fizike, 109 nastavnika informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika.
    Oni jesu završili fakultete, ali ne one koji su predviđeni Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u školi.
     
    Potreban fleksibilniji sistem 
     
    „Prionuđeni smo da radimo sa ljudima koji nisu planirali da rade u prosveti i koji su spletom okolnosti došli na nastavnička mesta. Osim toga mislim da nam je program preopterećen, a posebno program od petog do osmog razreda. Tu je i jedan od naših ključnih problema, što bi mi da deca nauče sve u tom periodu“, rekao je Šećibović. 
     
    Brojna svetska istraživanja su pokazala da uspeh učenika u školi u najvećoj meri zavisi od nastavnika. Talenat ima važnu ulogu, ali procentualno gledano to je oko 40 odsto uspeha, a ostalih 60 odsto zavisi od učitelja i nastavnika.Šećibović smatra da je velika greška što nije napravljen fleksibilniji sistem osnovne škole, posebno od petog do osmog razredu.
    „Mislim da je posle učiteljice prelaz u peti razred rigidan, težak. Važno je napraviti drugačiji sistem rada u školi. Nama organizaciono treba drugačiji sistem, više fleksibilnosti“, rekao je Šećibović.
    Izostala je, kaže, ozbiljna analiza posle međunarodnih testiranja i šta treba menjati u obrazovnom sistemu. 
     
     „Bilo bi bolje da da đaci četiri dana uče u učionici, a peti dan u prorodi. Da taj dan imamo ‘školu bez zidova’, da ih upoznamo sa okruženjem u kom se nalaze, da u prirodi imaju matematiku, biologiju, geografiju…, ne da sede u učionici i da uče po svaku cenu svaki podatak koji objektivno danas nije potreban“, navodi.
     
    Univerzitetski profesor Aleksandar Baucal kaže da ne bi tumačio rezultate međunarodnog testiranja u odnosu na internacionalni prosek, već da Srbiju treba porediti sa Slovenijom, koja takođe učestvuje u istim međunarodnim testiranjima.
     
    Slovenija učestvuje u PISA, PIRLS testiranju. Tu možemo da vidimo da su učenici u Srbiji na kraju četvrtog razreda, kada je u pitanju čitalačka sposobnost, na sličnom nivou kao učenici u črtvrtom razredu u Sloveniji. Odatle možemo da zaključimo da naši učitelji na kraju četvrtog razreda dovedu decu do istog mesta do koga dovedu učitelji u Sloveniji. Taj deo sistema funkcioniše jednako dobro. Međutim, kada poredimo rezulate PISA testiranja, vidimo da su đaci iz slovenačkih škola godinu ili godinu i po dana ispred dece u Srbiji. Zapravo mi smo potrošili pet godina da bi naši učenici napredovali koliko slovenački za tri i po“, priča Baucal.
     
    Rezultati PISA testiranja govore da u predmetnoj nastavi, od petog do osmog razreda, sistem ne funkcioniše dovoljno dobro i da je tu Srbija mnogo slabija od Slovenije 
     
     „Poruka ovog istraživanja je: fokusirajte se na period od petog do osmog razreda i dajte da identifikujemo šta su mogući razlozi zašto nama u tom periodu deca mnogo sporije napreduju nego slovenačka deca“, zaključio je Baucal.
     
     

    Učenici četvrtvih razreda osnovne škole iz Srbije postigli su natprosečan rezultat

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Objavljene nove cene goriva

    U narednih sedam dana, litar evrodizela za maloprodaju koštaće 206 dinara, dok će cena bezolovnog benzina biti 195 dinara po litru, piše […]

    Od 25. aprila akcija pojačane kontrole saobraćaja

    Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, u periodu od 25. aprila do 1. maja 2024. godine sprovešće akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje i […]