Šta su srednjoškolci tražili od ministra prosvete da se promeni u konceptu državne mature?

Neformalno udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo“ zatražilo je od Ministarstva prosvete da se uvede probni period za državnu maturu, koja je planu da počne da se realizuje od 2024. godine. To bi značilo da se fakulteti upisuju samo na osnovu prijemnih ispita, a da se državna matura računa za završetak srednje škole.

„Tokom tog perioda, Ministartsvo i fakulteti mogu proveriti korelaciju uspeha i tako utvrditi da li je matura ispit koji valjano proverava znanje, jer prijemni su već 30 godina dokazano dobro merilo Uvođenjem mature bez ikakve probe, žrtvovaćemo više generacija dok se ona ne usavrši“, kaže srednjoškolac Luka Babić.

Inače, državna matura treba da zameni prijemne ispite na fakultetima, ali je ipak visokoškolskim ustanovama, koje smatraju da je to neophodno, dozvoljeno da organizuju test posebne sklonosti. 

Srednjoškolci su na jučerašnjem sastanku u resornom ministarstvu, prosvetnim vlastima skrenuli pažnju na više problema sa ovakvim projektom.

„O državnoj maturi se znaju samo njeni okviri, svi detalji su apsolutno nepoznati iako je zakonski rok za njihovo objavljivanje bio 31. avgust prethodne godine. Smatramo da taj rok nije bez razloga zacrtan, te da je ovoliko probijanje roka glavni signal da je matura nespremna. Još veći
nedostatak od nepripremljenosti projekta je taj da će matura po sadašnjim planovima biti puštena u punom kapacitetu bez ikakvih provera i testiranja njenog funkcionisanja“, kažu srednjoškolci.

Napominju da su imali u vidu da je obavljeno pilotiranje državne mature, ali se oni ne mogu smatrati pravim testom mature, već tehničkom probom njenog izvođenja. 

„Ključne stavke tada nisu proverene, a to su: bodovanje i rangiranje za upis, kontrola izrade, umrežavanje sa prijemnim ispitima. Takođe, đaci koji su tada izrađivali testove su bili apsolutno nemotivisani da ih kvalitetno urade, te rezultati tih „pilota“ nisu validni. Takođe, državna matura nema dovoljno visokih znanja u okviru svojih pitanja. Iz tog razloga, više fakulteta će uvesti dodatne prijemne ispite što je otežavajuća okolnost za sve srednjoškolce koji će po postojećem sistemu morati da polažu najmanje četiri ispita umesto kao sada jedan“, navode argumenti su sa kojima su srednjoškolci izašli pred ministra.

Smatraju i da je u pogledu obaveznih predmeta, državna matura diskriminatorna prema srednjoškolcima iz različitih škola. Svi srednjoškolci će morati da polažu isti test iz srpskog i matematike, iako su tokom četiri godine radili predmete različitim fondom časova, intenzitetom i po različitim programima prelazili različite nastavne celine.

„Posebno je diskriminatorna prema učenicima srednjih stručnih škola koji će morati da polažu iste testove i iz srpskog i iz matematike kao učenici gimnazija. Kao primer dajemo učenike grafičke ili muzičke škole koji imaju matematiku dva puta nedeljno, vrlo problematičnog kvaliteta nastave, (pritom do sada nisu morali da je polažu na kraju srednje škole), a moraće da polažu isti test kao učenici prirodno-matematičkog smera gimnazije koji su imali pet časova nedeljno. Posebno je otežavajuće to da će se i jednima i drugima isti test iz matematike računati za upis na fakultete. Situacija je identična i sa srpskim jezikom, na primer između vazduhoplovne škole i filološke gimnazije“, kategorični su srednjoškolci.
Kao veliku manu ovakve državne mature smatraju činjenicu da će kontrola izrade testova biti ista kao na maloj maturi. Kontrolu će obavljati profesori iz matičnih srednjih škola. 

„Posebno veliki problem predstavlja činjenica da su neki fakulteti iz razloga niske potražnje primorani da u potpunosti priznaju državnu maturu. U takvim situacijama fakulteti su se potpuno oslonili na državnu maturu, odnosno, na primer, Filološki fakultet BU će za upis tražiti i srpski i matematiku i bilo koji opšteobrazovni predmet. Zahtevanje matematike može biti kobno za učenike koji dolaze sa jezičkog smera ili filološke gimnazije koji slabije znaju matematiku, a pritom im je ona apsolutno nepotrebna za buduće studije na istoimenom fakultetu“, smatraju srednjoškolcci.

Dodaju i da će sa ovako planiranom državnom maturom žrtve biti i srednjoškolci i fakulteti.

„U skladu sa tim, predlažemo model koji bi mogao da bude ispunjenje potreba sve tri
strane. Predlažemo model u kom bi se uveo probni period u trajanju od nekoliko godina“, navode srednjoškolci.

Neformalno udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo“ zatražilo je od Ministarstva prosvete da se uvede probni period za državnu maturu, koja je planu da počne da se realizuje od 2024. godine. To bi značilo da se fakulteti upisuju samo na osnovu prijemnih ispita, a da se državna matura računa za završetak srednje škole.