Šta su sterilni komarci, zašto ih uvozimo i kako mogu da nam pomognu u borbi protiv širenja zaraza?

Srbija je jedna od evropskih zemalja koja od prošle godine uvozi sterilne komarce iz Italije, a sve sa ciljem da se smanji rizik od širanja virusnih bolesti poput denge, čikungunje i žute groznice koje oni ubodom mogu da prenose na ljude. Naime reč je o azijskom tigrastom komaracu koji se 90-tih godina iz Azije nastanio najpre u Italiji i onda vremenom počeo da se širi dalje po Evropi uključujući i naš region. Šta su zapravo sterilni komarci, zašto ih uvozimo i kako oni mogu da nam pomognu?

Prof. Aleksandra Ignjatović Ćupina sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je azijski tigrasti komarac, koji je prisutan u Srbiji i brojnim državama Evrope, jedna od najopasnijih invazivnih vrsta komaraca koja potencijalno može prenositi razne viruse na čoveka.

Opisuje ga kao vrlo specifičnog i agresivnog insekta koji za razliku od domaćih vrsta komaraca bode ljude tokom čitavog dana, čak i u vreme kad su letnje temperature vazduha vrlo visoke. Objašnjava da su ga njen tim i ona prvi put u Srbiji identifikovali 2009. godine na graničnom prelazu Batrovci.

„Ova vrsta vodi poreklo iz jugoistočne Azije i ušla u Evropu 90-tih godina i to najpre u Italiji, u luci Đenova . Na tlo Evrope ušli su trgovinom polovnih atomobilskih guma, u kojima se tokom transporta zadržava kišnica, jer se u vodi razvijaju larve. Automobilske gume i slična mikrostaništa u kojima se zadržava voda nalikuju na prirodna razvojna staništa, jer se u Aziji u prirodi razvijaju u šupljinama drveća u kojima se nalazi voda nakupljena nakon kiša“, objašnjava ona.

Kaže da su nakon Italije, ovi komarci počeli da se šire i nastanjuju prvo susedne države, a zatim i brojne ostale države  Evrope, pa samim tim i naš region.

„Profesor dr Dušan Petrić i ja smo ih najpre 2001. godnine pronašli u Crnoj Gori i to u jednom skladištu polovnih automobilskih guma u Podgorici. Dve godine kasnije je gotovo čitavo primorje u Crnoj Gori i Hrvatskoj bilo naseljeno njima i problem ekspanzije populacija ove vrste i dalje nije rešen. U Bosni smo ih detekvotovali 2015. godine, a što se Srbije tiče prvi put smo ih registrovali 2009. godine u Batrovcima, na graničnom prelazu sa Hrvatskom“, navodi ona.

Kako dodaje, tokom narednih godina azijski tigrasti komarac je i dalje povremeno bio registrovan u Batrovcima i okolinim mestima, ali isključivo tokom leta, kada se odvija intenzivni saobraćaj zbog turističke sezone, te je nesporno da su vozilima odrasle jedinke unešene sa primorja, gde su se u međuvremenu proširili čitavom obalom Jadrana.

Međutim, dodaje, u to vreme zbog niskih temperatura u toku zime nisu mogli da se održe i trajno nastane.

„Od 2018. godine smo ih prvi put detektovali, daleko od graničnih prelaza, i to u Novom Sadu, i po našim istraživanjima od tada su se trajno nastanili Srbiji, prilagodili su se uslovima životne sredine i ubrzano se šire. Najviše ih pratimo u Vojvodini i prema našim podacima ovde ih ima i najviše. Što se Srbije tiče, ima ih i u Beogradu, Nišu, Valjevu, Loznici i Kragujevcu“, kaže prof. Ignjatović Ćupina.

Sterilni komarci – oružje u borbi protiv zaraze

Na ekološki prihvatljiv način njen tim i ona od prošle godine sprovode naučna istraživanja koja za cilj imaju smanjenje brojnosti populacija ovog agresivnog insekta. Ona je za Euronews Srbija objasnila da to čine uz pomoć poznate „tehnike sterilnih insekata“ (SIT) koja se zasniva na sterilizaciji odraslih jedinki mužjaka zračenjem i njihovim otpuštanjem u staništa.

„Ova tehnika je samo je samo jedan segment integralnog suzbijanja komaraca i praktično sama po sebi ne može da odmah da vidljive rezultate. Mi ih u okviru istraživanja uvozimo već sterilne iz Italije, puštamo u prirodu i onda pratimo. Inače, ceo princip se bazira na tome da se u laboratorijskim uslovima masovno uzgoji ovaj tip komaraca. Potom se vrši razdvajanje polova i mužjaci su ti koji se sterilišu i nakon toga se puštaju u prirodu. Oni se u prirodi pare sa ženkama iz prirodne populacije. Oni svakako ne gube nagon za parenje, već takvi u prirodi konkurišu običnim mužjacima. Suština je da kada se ženka jednom spari sa sterilim komarcem, ona onda može da polaže samo sterilna jaja ih kojh neće razviti potomstvo“, navela je prof. Ignjatović Ćupina i dodaje da mužjaci tokom svog života mogu da se pare više puta, dok ženke samo jednom.

Tehnika sterilnih insekata, objašnjava, je potpuno bezbedna za ljude i životnu sredinu, jer otpušteni sterilnni mužjaci nisu radioaktivni i ne bodu (samo se ženke komaraca hrane krvlju).

Profesorka kaže da tehnika „sterilnih komaraca“ ne može da odmah da vidljive efekte, već je za to potrebno vreme kako bi se brojnost populacije postepeno uzastopnim otpuštanjima sterilnih mužjaka značajno smanjila. Ona navodi da se ova tehnika već duži niz godina primenjuje u Italiji, gde su uspeli da smanje brojnost populacija čak za 80 odsto.

„Mi smo praktična istraživanja primene SIT tehnike, po prvi put u Srbiji, započeli prošle godine u okviru projekta Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine. Tada smo sproveli otpuštanja u četiri turnusa (u sedmičnim intervalima) i svaki put smo puštali po 50.000 sterilnih mužjaka komaraca na površini od oko 20 hektara. Plan je da ove godine nastavimo istraživanje i da dupliramo broj otpuštenih jedinki i vreme realizacije. Nakon toga očekujemo da imamo i prve rezultate koji će biti  vidljivi i koji će se reflektovati na sterilnost položenih jaja i smanjenje brojnosti populacije“, kaže ona.

Kako se prate sterilni komarci

Profesorka je objasnila i kako izgleda proces praćenja sterilnih komraca.

„Na sterilne komarce smo nanosili finu florescentnu boju kako bismo ih markirali. Onda smo ih puštali u prirodu, i potom uzorkovali na većem broju tačaka i u vremenskim intervalima od po nekoliko dana, kako bismo utvrdili koliko daleko lete, koliko dugo žive, i da li je odnos otpuštenih markranih sterilnih mužjaka prema mužjacima i ženkama iz prirodne populacije dovoljno visok da bi se ostvarili zadovoljavajući efekti suzbijanja“, kaže i naglašava da se mužjaci inače sterilišu gama ili rendgenskim zračenjem koje oštećuje njihove spermatozoide, ali navodi da oni nisu radioaktivni.

Inače, u borbi protiv komaraca ovu tehniku već dvadesetak godina masovno koriste u Brazilu, Meksiku, Kini, na Kubi. U Evropi već je primenjuju u Italiji i Španiji, istraživanja su počela i u Crnoj Gori, Nemačkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, a u projekat Međunarodne agencije za atomsku energiju uključeni su pored Srbije još i Hrvatska i Porugalija.

Profesorka kaže da ova tehnika još uvek nije ušla u redovnu upotrebu u Srbiji, ali navodi da ima dobru perspektivu u okviru integralnog pristupa suzbijanja komaraca bezbednim i ekološki prihvatljivim metodama, što je i prepoznala Autonomna pokrajina Vojvodine koja je podržala ova istraživanja, te se nada da je izvesno da će uskoro zaživeti i u Srbiji.

Kako prepoznati tigrastog komarca

Poreklom iz jugoistočne Azije, azijski tigrasti komarac, poznat kao Aedes albopictus, je crne boje sa srebrno belim oznakama, a manji je od običnog kućnog komarca, dug između dva i deset milimetara.

To ga čini tišim, ali i podmuklijim. Za razliku od mnogih drugih vrsta komaraca, azijski tigrasti takođe obično ujeda tokom dana. Ukoliko niste sigurni da li je komarac kog ste upravo udarili azijski tigrasti, možete ga fotografisati i otpremiti na Mosquito Alert, aplikaciju za praćenje koja je sada dostupna u većini evropskih zemalja. 

Na taj način građani pomažu da se napravi mapa rasprostranjenosti komaraca širom sveta kako bi se pomogli u borbi protiv njih. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pokazuje koliko su tigrasti komarci zavladali širom mediteranskih zemalja. 

Najefikasniji način da izbegnete žarište azijskih tigrastih komaraca u vašem dvorištu je da ih sprečite da se razmnožavaju tako što ćete se osloboditi stajaće vode. 

Jajima komaraca potrebna je voda bi se izlegla, a ženke vole saksije, kućice za ptice i začepljene oluke, ali i nešto malo poput čaše ili boce što može da zadrži dovoljno vode za razvoj njihovih larvi. 

Prof. Ignjatović Ćupina navodi da je prevencija takođe ključna u borbi protiv širenja tigrastog ali i kućnog komarca i zbog toga, kaže, važno je da se u neposrednoj čovekovoj okolini eliminišu razvojna staništa komaraca redovnim pražnjenjem vode iz predmeta koji zadržavaju vodu (kante za zalivanje, vazne, odbačeni predmeti), čišćenjem zapušenih oluka i održavanjem higijene prostora.

„Kako padne jača kiša ulice su pune vode. Vozim bicikl svaki dan i vidim kakvi su nam ulični šahtovi u kojima se zadržava voda i akumulira smeće. To su sve izvorišta gde se razvijaju komarci. Ljudi moraju da znaju kako da preverniraju razvoj komaraca i da vode računa o okolini, jer često nesvesno lošim životnim navikama doprinose prenamnožavanju komaraca u svojoj okolini. Potrebno je mrežama  pokrivati burad za zalivanje bašte, izvode septičkih jama i redovno prazniti vazne, podloške za saksije i ostale predmete u kojima se duže zadržava voda „, rekla je ona.

Srbija je jedna od evropskih zemalja koja od prošle godine uvozi sterilne komarce iz Italije, a sve sa ciljem da se smanji rizik od širanja virusnih bolesti poput denge, čikungunje i žute groznice koje oni ubodom mogu da prenose na ljude. Naime reč je o azijskom tigrastom komaracu koji se 90-tih godina iz Azije nastanio najpre u Italiji i onda vremenom počeo da se širi dalje po Evropi uključujući i naš region. Šta su zapravo sterilni komarci, zašto ih uvozimo i kako oni mogu da nam pomognu?