Stan neće moći da se proda bez „energetskog pasoša“: Da li će građani moći da plate ispunjenje novog standarda

Sve zgrade u Srbiji moraće da imaju „energetske pasoše“ bez obzira na to kada su izgrađene, a posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina. To je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri. 

„Energetski pasoš“ daje energetsku ocenu zgrade i sadrži podatke o energetskom razredu zgrade, odnosno potrebnoj energiji za grejanje, o kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgradu u roku od pet godina.

Za vlasnike postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, taj rok je duplo duži i tu obavezu moraju da ispune u roku od 10 godina. Posle isteka tog roka, „energetski pasoši“ postaće sastavni deo kupoprodajnih ugovora nekretnina, odnosno obavezno će se prilagati prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu.

Za sve te kategorije propisane su novčane kazne ukoliko tu obavezu ne ispune u zakonskom roku, a one se kreću od 25.000 do 100.000 dinara.  Izmenama zakona precizirano je da sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja. Nakon isteka 10 godina, izradiće se novi sertifikat, piše Euronews Srbija.

„Što se tiče energetske efikasnosti stanje je katastrofalno“

Mali broj zgrada u Srbiji ima „energetski pasoš“, a ta obaveza uvedena pravilnicima o sertifikaciji zgrada i o energetskoj efikasnosti primenjivala se samo za nove zgrade koje su izgrađene, vrlo retko za stare zgrade, izuzev slučajeva kada su ministarstvo ili neko od donatora davali grantove, pa je postala obaveza da se nakon rekonstrukcije dostavi „energetski pasoš“ i pokaže kakvo je stanje bilo pre rekonstrukcije zgrade, a kakvo je nakon primena mera energetske efikasnosti, kažu stručnjaci.

Naglašavaju da je jako bitno da energetske uštede budu što veće i da se energija što manje rasipa. Navode da je kod nas standard energetski razred C.

„Više od 90 odsto starih zgrada u Srbiji su u energetskim razredima nižim od razreda C, koji je minimum da bi zgrada ispunila potrebne standarde energetske efikasnosti. Tako je ogromna većina objekata u Srbiji na nivou razreda D, E, F, G koji pokazuju ogromnu potrošnju eneregije po metru kvadratnom na godišnjem nivou“, rekao za Euronews Srbija konsultant za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Slobodan Jerotić.

Nove zgrade su od 2012. godine, kada su usvojeni pravilnici o energetskoj efikasnosti i o energetskoj sertifikaciji, bile obavezne da urade „energetske pasoše“ jer nakon njihove izgradnje, tehnički prijem je podrazumevao i njegovu izradu. 

„Recimo, taj energetski razred C za postojeće zgrade je 75 kilovatsati po kvadratnom metru godišnje, mislim samo na gubitke toplotne energije kroz zidove, kroz omotač zgrade, to je skoro dva prema jedan. Što se tiče električne energije, takođe postoji jedan podatak da je potrošnja električne energije u Srbiji oko 60 odsto veća nego što je prosečna potrošnja električne energije u zemljama EU. Mi na svim poljima strašno  rasipamo energiju“, rekao je Jerotić.

Kada je reč o energetskoj efikasnosti, kaže Jerotić, podrazumeva se i potrošnja vode, a naši vododovodni sistemi imaju stravične gubitke koji se u nekim malim opštinama kreću i preko 60 odsto.

„Gde god da zagrebete, što se tiče energetske efikasnosti, vidite da je to stanje katastrofalno i da se vrlo malo stvari pokreće napred“, rekao je Jerotić.

Svojevremeno, objašnjava Jerotić, kada je pravilnik donet trebalo je da se odnosi na ukupnu potrošnju energije, ali trebalo je da bude donet i nacionalni program izračunavanja potrošnje enregije u zgradama, koji nikada nije uradjen.

„Mi sada, u suštini, računamo samo građevinske mere energetske efikasnosti. Znači, kada se računaju energetski razredi i kada se izdaju energetski pasoši ne računaju se mašinske mere, na primer promenio se sistem grejanja, imate efikasnije grejanje, nego se isključivo računa koliki su gubici kroz zidove, krovove, tavane, što je apsolultno pogrešno. Postoje zgrade koje su zaštićene zakonom, koje ne mogu tek tako da se rekonstruišu, gde ne možete da pravite mere energetske efikasnosti ali možete da unapredite instalaciju grejanja. To se ne računa kao mera energetske efikanosti da bi se popravio energetski razred u pasošu“, rekao je Jerotić.

On kaže da u Beogradu u novogradnji postoje zgrade energetskog razreda B, koje su kvalitetno urađene u odnosu na zgrade koje su se gradile do pre samo nekoliko godina.

„To su još kvalitetnije zgrade. Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada nije obavezivao da novoizgrađene zgrade ili bilo koje druge zgrade budu bolje od energetskog razreda C“, rekao je Jerotić.

„Ovako, sve će trajati 200 godina“

Svaka zgrada u Srbiji, odnosno stan može da poboljša energetsku efikasnost, odnosno energetska svojstva. Troškovi unapređenja energetske efikasnosti uglavnom padaju na teret vlasnika stanova. 

„To je tako svuda. Kod nas je napravljen mehanizam tako da građani koji imaju novac, nekoliko hiljada evra, od države dobiju još toliko ili nešto malo manje. Međutim, 80 odsto građana nema taj novac i mnogo pametnije bi bilo da kada bi postajao neki garancijski fond, praktično kad bi građani mogli da dobiju kredit na 15 ili 20 godina da ugrade termoizolaciju, odnosno da unaprede energetska svojstva svojih zgrada, da kroz račune za potrošnju energije štede i da te uštede budu veće nego što su rate kojim se vraćaju ti krediti. Onda bismo imali jako veliki broj ljudi koji bi učestvovali. Ovako, sve će trajati 200 godina“, rekao je Jerotić.

U okviru novog programa za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova, Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo javni poziv za jedinice lokalne samouprave i gradske opštine. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović, novina je da će javni poziv biti otvoren tokom cele godine kako bi građani u svakom trenutku mogli da se prijave.

„Omogućeno je da svi građani koji se opredele za više mera energetske efikasnosti u svojim domaćinstvima mogu kroz subvencije da pokriju i do 65 odsto troškova investicije“, rekla je Đedović nedavno za Tanjug.

Koji je pravi redosled poteza

Jerotić kaže da ni u EU nije sjajna situacija i da se u tim zemljama naročito u poslednje dve, tri godine ogromna sredstva ulažu u rekonstrukciju postojećih zgrada i u mere energetske efikasnosti, a da smo mi u Srbiji samo primenili direktive koje primenjuje Unija. U uslovima klimatski promena, navodi Jerotić, problem može da se reši ako se dekarbonizuje privreda i ako se toplotna energija proivodi iz obnovljivih izvora.

Da bi to, dodaje, u finansijskom, tehničkom i ekološkom smislu bilo održivo, potrebno je da se prvo sprovedu mere energetske efikasnosti, da se smanje zahtevi za potrošnju energije, pa tek onda da se ugrađuje tehnologija obnovljive energije.

„Upravo je to bio problem i nerazumevanje i u Evropi, pogotovo kod nas. Kada nekome finansirate fotonaponske centrale na krovu kuće, to jeste dobro, ali ako izolacija kuće nije dobra, niste ništa uradili. Vi ste njega motivisali da troši još više električne energije umesto obrnuto. Upravo je jako bitan redosled koraka, prvo se radi termoizolacija, zamena stolarije, prvo doterate zgradu da bude energetski efikasna, a tek onda primenjujete obnovljive izvore energije. Kod nas niko nema razumevanja kako to treba da funkcioniše i to malo novca što imamo trošimo neracionalno“, naveo je Jerotić.

Sve zgrade u Srbiji moraće da imaju „energetske pasoše“ bez obzira na to kada su izgrađene, a posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata biće uslov za kupoprodaju nekretnina. To je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri.