Statistika proizvodnje pića u Srbiji

Srbija je pošle godine izvezla pića u vrednosti od 468 miliona evra, što je činilo 1,9% ukupnog izvoza prerađivačke industrije. Uvezla je pića za 182 miliona evra, a njegov udeo u ukupnom uvozu prerađivačke industrije iznosio je 0,7%.

Prošle godine, u sektor pića je uloženo 91,7 miliona evra, navodi se u ediciji Biznis top 2023/2024, u izdanju magazina Biznis i finansije.

U prvih osam meseci 2024. u odnosu na isti period prethodne godine, proizvodnja pića je porasla za 1,1%. Ali, u avgustu ove godine u odnosu na isti mesec 2023. taj rast je bio znatno veći i iznosio je 8%, dok su zalihe u istom periodu porasle za 5,7%. Tokom prvih osam meseci tekuće godine pića su u proizvodnji poskupela za 1,4%, a u septembru 2024. u odnosu na isti mesec 2023. njihova proizvodna cena je bila veća za 1,1%, iako su u istom periodu proizvodne cene na nivou celog prehrambenog sektora pale za 3%.

Broj zaposlenih u proizvodnji pića je u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2023. povećan za 1,6%, na više od 8.780 radnika. Prosečna bruto zarada iznosila je 137.672 dinara i bila je preko 3% veća od republičkog proseka.

U periodu od januara do avgusta 2024. godine, Srbija je izvezla pića u vrednosti od 337 miliona evra, dok je uvoz vredeo 140 miliona evra.

Piće je tokom prvih osam meseci ove godine učestvovalo sa 11,9% u ukupnom izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, navode u Privrednoj komori Srbije.

Potrošnja vode dostigla evropski prosek

„U 2022. srpski proizvođači su na tržište plasirali 806 miliona litara flaširane vode. Ova količina je u 2023. porasla na 860 miliona, od čega je 250 miliona litara činila izvorska voda“, kaže za B&F Nevenka Stojmenović, direktorka Udruženja industrije mineralnih voda. Prema njenim rečima, rast se nastavio i u ovoj godini.

Najveći deo vode punjene na izvorištima u Srbiji završio je u našoj zemlji, a između 15% i 17% je otišlo u izvoz. Tražnja za flaširanom vodom na domaćem tržištu stalno raste još od pre nekoliko godina, kada smo trošili tek 70 litara godišnje po stanovniku.

„Ta potrošnja je u 2022. porasla na 102 litra, a prošle godine je dostigla evropski prosek od 120 litara po osobi“, navodi Stojmenović.

Tada se najviše pazarila negazirana voda koja je činila 63% prodate vode. Najtraženija je bila voda u PET ambalaži, obima od 1,35 do 2 litra, međutim zabeležen je i rast prodaje vode u pakovanjima od pola litre.

„Rastu ove industrije doprinose i ulaganja u nove tehnologije i pakovanja koja smanjuju negativan učinak na životnu sredinu, što potrošači veoma cene“, ističe direktorka Udruženja industrije mineralnih voda.

Misterija oko proizvodnje vina

Kada je reč o proizvodnji vina, podaci pokazuju da sirovine za ovo piće ima sve manje u Srbiji.

Republički zavod za statistiku (RZS) procenjuje da će 2024. biti proizvedeno 1,4% manje grožđa nego prošle godine, i čak 15,1% manje u odnosu na desetogodišnji prosek. Prinos u ovoj godini će iznositi 5,6 tona po hektaru, ispod rezultata 2023. godine kada je bio 7,2 tone po hektaru, pa smo lane uvezli grožđa u vrednosti od 13,2 miliona evra.

Izreka „u vinu je istina“, kod nas pada u vodu kod statističkih podataka koliko Srbija uopšte proizvodi vina, pa tako i Ministarstvo poljoprivrede u svom izveštaju za 2023. navodi različite pokazatelje.

Prema RZS, prošle godine je proizvedeno oko 21,5 miliona litara, za 7% manje nego 2022. godine. Nasuprot tome, podaci iz Vinarskog registra pokazuju da je lani 488 proizvođača vina proizvelo 18,4% manje vina u odnosu na godinu ranije, piše u izveštaju.

Prema istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Srbija proizvodi skoro 30 miliona litara vina godišnje, a verovatno je da su količine koje proizvode mali proizvođači daleko veće. Izvozimo u proseku oko 11,5 miliona litara vina godišnje, najviše na CEFTA tržište, po prosečnoj ceni od 3,6 evra po litri.

Kada je reč o domaćem tržištu, Ministarstvo poljoprivrede saopštava da je 2023. cena belog vina u maloprodaji iznosila 2,9 evra po litri, 9,8% više od cene ovog vina u 2022. godini i za 27,7% više od prosečne petogodišnje cene. Prosečna maloprodajna cena crvenog vina bila je tri evra po litri, 8,2% više u poređenju sa 2022. godinom i za 26,6% više od prosečne cene u prethodnih pet godina.

Veći izvoz piva

U proizvodnji piva u Srbiji već godinama dominiraju tri kompanije u stranom vlasništvu, koje drže više od 90% tržišta.

Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, industrija piva zapošljava direktno oko 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje ukupno zapošljavaju oko 35.000 ljudi. Industrija piva u našoj zemlji je se sporije oporavlja od pandemije, a godišnja proizvodnja iznosi nešto preko 520 miliona litara.

Velike pivare prodaju više od 80% svoje proizvodnje u Srbiji, dok se ostatak izvozi, najviše na tržište CEFTA, gde odlazi preko 60% ukupnog izvoza. Prema podacima RZS, izvoz u poslednje vreme raste, pa smo do jula 2023. izvezli više od 174 miliona litara piva od slada, a tokom prvih šest meseci ove godine preko 188 miliona litara. Vrednosno, to je bio rast sa 11,2 miliona dolara na 12,3 miliona dolara.

U Srbiji posluje između 60 i 90 zanatskih, takozvanih kraft pivara, koje zapošljavaju između 200 i 300 radnika, navode u beogradskom Institutu za ekonomiku poljoprivrede. Precizne brojke je teško utvrditi jer se one stalno menjaju zbog zatvaranja postojećih i otvaranja novih zanatskih pivara.

Zvanična statistika ne prati proizvodnju kraft piva u Srbiji, ali se procenjuje da ona iznosi između pet i šest miliona litara godišnje i čini manje od 1% ukupne proizvodnje piva kod nas. Izvoz kraft piva iz naše zemlje iznosi oko 200.000 litara godišnje, što predstavlja približno oko 4% domaće proizvodnje. Srbija izvozi zanatsko pivo u dvadesetak zemalja, a zastupljena su u regionu, na tržištu EU, Rusije i Brazila.

Prema podacima kompanije NielsenIQ, prodaja piva u Srbiji je od maja 2023. do aprila 2024. količinski opala za 1,9%. Budući da su cene piva na tržištu rasle, vrednost prodaje je povećana za 6,7%, ali to nije za utehu proizvođačima jer su uporedo rasli i troškovi proizvodnje.

Najveći rast prodaje beleže – energetska pića

Kompanija NielsenIQ pratila je i tražnju za bezalkoholnim pićima u Srbiji. Ona su od maja 2023. do aprila 2024. zabeležila količinski rast prodaje od 3,2%, a vrednosni od čak 14,8%, što znači da su znatno poskupela. Najveći procenat (40%) ovih pića prodat je u velikim i srednjim radnjama, zatim malim prodavnicama (39%), te kroz druge kanale prodaje.

Među svim bezalkoholnim napicima najtraženiji su bili voćni sokovi (65%) i voćni nektari (26,9%). Ako se posmatra količina voća u pomenutim sokovima, najveće učešće imali su sokovi sa 50% voća, dok su se najviše prodavala pakovanja od 1,5 litre.

Međutim, kada se analiziraju rezultati prodaje svih pića na domaćem tržištu, ubedljivo vode energetska pića čiji je obim prodaje u pomenutom periodu porastao za 20%.