Stav SPC po pitanju transplantacije organa otvoren, usvojen na Saboru 2004.

„Ovo sve važi s tim da je smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom. Sveti Arhijerejski Sabor afirmiše i transplantaciju organa živih osoba ukoliko se time ne ugrožava život davaoca (‘donora’)“, ističe se u saopštenju SPC.

Dodaje se da niko u državi nadležan nije od Crkve zvanično ni zatražio zvaničan stav, „a kamoli da su o tome vođeni ‘teški pregovori'“.

U saopštenju se navodi da će u doba narastajućih socijalnih razlika, a uz to imajući u vidu užasavajuća iskustva proteklih ratova, od kojih je jedna od najstrašnijih takozvana Žuta kuća u susednoj Albaniji, SPC uvek naglašavati da je odluka o transplantaciji organâ, bez obzira na to da li je donor mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi „samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano“.

Naglašava se da je SPC uvek imala, sada ima i ubuduće će imati otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organâ, tako da nikom, kako je navedeno, „ne treba utisak da ona ‘treba’ ili ‘mora’ da se opredeli ili za stavove aktuelnih političkih struktura ili protiv njih“ i dodaje da SPC ima stav, ne od juče, već dve hiljade godina.

„Insinuacija da ‘pregovori’ sa njom ‘teško idu’, malte ne nisu ni počeli, potpuno je bespredmetna“, navedeno je u saopštenju.

SPC navodi da je patrijarh srpski Porfirije najmanje dva puta godišnje dobrovoljni davalac krvi i da su, na njegovu inicijativu, svi parohijski domovi u Beogradu, kada god je potrebno, na raspolaganju Zavodu za transfuziju krvi.

Dodaje se i da su pojedini srpski arhijereji i mnogi sveštenici zaveštali organe.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je 16. oktobra, odgovarajući na pitanje kako idu razgovori sa SPC o pitanju doniranja organa, da „teško idu ti razgovori, maltene ne idu uopšte“ i da i dalje čeka odgovor na poziv upućen SPC za razgovore po tom pitanju.