Stepenik može da bude nepremostiv problem – prilaz za kolica ne sme da zavisi od dobre volje komšija

Investitori ne poštuju uvek zakonsku obavezu da u projektu zgrade imaju ucrtan prilaz za osobe sa invaliditetom. Sankcija po pravilu izostaje. I nije tako samo u stambenim zgradama, već i u objektima od javnog interesa. Da li stepenice smeju da budu prepreka da izvadite pasoš ili ličnu kartu? Odgovor je jasan i da ne pogledate u zakone.

I jedan stepenik nekada može da bude nepremostiv problem, pa upravo zbog toga ima onih koji i po lepom danu ostaju kod kuće. A od slobode ih deli samo jedna rampa.

Gordana Pušara iz Udruženja osoba sa invaliditetom kaže da ni ona nije hodala dugo, pošto je teško povredila kičmu. 

„Nekako hodam sad. Jedna žena me je zvala iz Zemuna, gde joj upravnik ne dozvoljava da napravi taj prilaz zbog nekih štekera“, kaže Pušara.

Ima i komšija koje žele da pomognu. Upravnik i stanari ove zgrade sakupili su novac i napravili rampu. 

Upravnik zgrade Branko Radomilović kaže da se tome odmah razmišljalo, čim su videli da postoji problem, jer je bilo neodrživo da idu kod lekara ili negde u grad, ili bilo gde.

Prilaz ne bi smeo da zavisi od dobre volje komšija

To ne bi smelo da zavisi od dobre volje komšija. Prema Zakonu, investitor zgrade je dužan da u projektu ima ucrtan prilaz za osobe sa invaliditetom. 

Investitori, međutim, to ne poštuju uvek, a sankcija po pravilu izostaje.

I nije tako samo u stambenim zgradama. Zakon nalaže i da objekti od javnog interesa moraju da budu pristupačni svakome. Ali, ispred mnogih zgrada opština, banaka, fakulteta, pa čak i bolnica osobe sa invaliditetom opet imaju nesavladive stepenice.

Ekipa RTS-a nije iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti dobila odgovor zbog čega nemaju rampu, dok su iz Muzeja „Nikola Tesla“ odgovorili da nemaju tehničkih uslova za to.

Rampu nemaju ni sve policijske stanice 

Nekad ni zamena lične karte, niti pasoša nije jednostavna, jer rampu nemaju ni sve policijske stanice.

Svi su tokom pandemije bili zatvoreni, ali nekim ljudima je tako celog života, i ne mogu da odu negde do neke ustanove, jer nema prilaza i rampi, ukazuje Pušara.

Da bi se neka rampa postavila moraju da se poštuju propisi, kažu u „Gradskom stambenom“. Godišnje besplatno naprave stotinak rampi. 

Postoje jasni tehnički propisi koje svaka rampa po zakonu mora da ispuni, propisani nagib, odmorište, ne smete da zatvorite nekome ulaz, zađete na zelenu površinu ili trotoar, navodi Igor Ćurčić iz „Gradskog stambenog“.

Ako ne mogu obične, postoje i elektrorampe

Ako ne mogu da se naprave obične rampe, postoje i elektrorampe, nešto skuplje. Ipak, malo koja zgrada ih ima i tek po koja institucija. 

Oni koji proizvode električne rampe kažu da tek nešto manje od 40 odsto institucija i zgrada u Beogradu ima obezbeđen prilaz za kolica.

Verovatno niste zagledali, ali možete li da se setite kada se poslednji put bili u kafiću ili restoranu koji ima prilaz za kolica?

Investitori ne poštuju uvek zakonsku obavezu da u projektu zgrade imaju ucrtan prilaz za osobe sa invaliditetom. Sankcija po pravilu izostaje. I nije tako samo u stambenim zgradama, već i u objektima od javnog interesa. Da li stepenice smeju da budu prepreka da izvadite pasoš ili ličnu kartu? Odgovor je jasan i da ne pogledate u zakone.