Šteta od tropskih temperatura meri se milijardama
Podeli vest:
Čak 60 dana sa temperaturom iznad 30 stepeni postavilo je leto 2017. među najtoplijim ikada zabeleženim, ali pitanje je da li će ono dovoljno podgrejati tvrdnje poljoprivrednika da se zbog toga proglasi godinom elementarne nepogode.
Poslednji put kada je to učinjeno je 2012. kada je procenjena šteta na dve milijarde dolara.
„Ovo je bilo jedno od najtoplijih leta od kada se u Srbiji meri vreme, u rangu sa letima 1921, 1946, 2007, 2012, 2015. godine. Iza nas je oko 60 dana sa temperaturom preko 30 stepeni. No, treba napomenuti da, iako ovo leto jeste bilo sušno, nije i najsušnije“, kaže meteorolog Nedeljko Todorović iz RHMZ-a.
Iako žetva pojedinih kultura još nije gotova, ratarima su već sredinom jula niska stabla kukuruza, manje zrno i osušeni listovi govorili da će ove godine biti na gubitku.
„Posledice suše osetile su se na gotovo svim ratarskim kulturama, a naročito na soji i kukuruzu koji je ove godine zasejan na milion hektara. Najveće štete će pretrpeti mali poljoprivredni proizvođači. Već sada je jasno da će ovogodišnji rod kukuruza biti prepolovljen, a mnogi neće imati nikakav rod“, apeluje se u molbi koju su “Pančevački ratari” i Agrarni forum Pančevo uputili Vladi.
Proglašenje elementarne nepogode ratarima bi obezbedilo izvesne olakšice, a oni smatraju da bi pomoć trebalo da se ogleda u sledećem – da država otpiše sva nametnuta dugovanja po osnovu doprinosa za odvodnjavanje, da se PIO doprinos od 72.000 dinara po gazdinstvu stavi u status mirovanja u 2017. godini, da se dizel gorivo za poljoprivrednike oslobodi za 50 odsto državnih nameta, te da država omogući da otkupna cena suncokreta bude 45 dinara kilogram.
„Kada bi se 2017. proglasila godinom elementarne nepogode, to bi na prvom mestu značilo otpis dugovanja za odvodnjavanje. Suša je za sobom ostavila ogromnu štetu na našim poljima, te nam otpis ovih dugova, što je oko 1.000 dinara po hektaru, ne bi mnogo značio, ali bi bio neki vid pomoći. Država ne bi trebalo da razmišlja o jednoj tako minimalnoj stavki. Ja sam oko dva miliona dinara na gubitku zbog suše, jer sam veći proizvođač, te bi oko 50.000 dinara, koliko bi mi otpisali, više bilo olakšica nego rešenje problema“, kaže Nikola Bukarski iz Udruženje poljoprivrednika Pančevački ratari.
Kako kaže, razloga za proglašenje je više nego dovoljno, jer je ova godina bila toplija nego 2012, za šta su pokazatelji i sada veoma jasni.
„Soja je stradala najviše, a sa njom suncokret, kukuruz, šećerna repa, pšenica. Prinos kukuruza smanjen je od 50 do 100 odsto na nekim poljima. Ako nam ne pomogne, država nas ostavlja samo pred jednom opcijom – da sledeće godine dignemo kredit, postanemo taoci banaka, pa kada danak konačno ne budemo mogli da platimo, da našu zemlju stranci kupe budzašto“, smatra ovaj ratar.
Država, sa druge strane, čeka kraj žetve, kako bi se analiziralo stanje useva i donela konačna odluka.
Na Savi, Brzavi, Moravici, Karašu, Drini, Limu, Velikoj Moravi, Južnoj Moravi, Toplici, Jablanici, kao i na Mlavi i Peku, proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima 90-99-procentne obezbeđenosti, upozorio je RHMZ. Nepovoljni su hidrološki uslovi za plovidbu, kvaliteta vode, vodosnabdevanja i zaliha vode u akumulacijama.
Čak 60 dana sa temperaturom iznad 30 stepeni postavilo je leto 2017. među najtoplijim ikada zabeleženim, ali pitanje je da li će ono dovoljno podgrejati tvrdnje poljoprivrednika da se zbog toga proglasi godinom elementarne nepogode.
Podeli vest:
