Stiže „crni petak” – kako da ne nasednemo na igru trgovaca i koji su saveti za mudru kupovinu

Izlozi butika i radnje su već nedeljama oblepljeni natpisima, reklamama i sniženjima. Međutim, ono što se često desi je da to što je na izlogu nema u radnji. Dušan Uzelac ističe da takva vrsta reklame daje rezultate prodavcima.

„Mi smo svedoci jedne trgovačke tranzicije, jer mi usvajamo neke prakse koje su na Zapadu itekako dale rezultate. To su sve oprobani marketinški trikovi ne bi li prodali više. To je ono što i nama nude danas ovde. Sve su to trikovi koji bi nas uvukli u prodavnicu, to ne mora obavezno da znači da će nas prevariti. To je malo teška reč, ali može da se kaže da je to sve spektar trikova i manevara koji koriste ne bi li vas privukli da uđete u prodavnicu, a u tom momentu kada uđete, onda je već mnogo lakše i da vam uzmu neki novac”, objašnjava Uzelac.

Svedočimo tome da u svetu za „crni petak” budu redovi ispred prodavnica, ali i sve ono što prethodi „crnom petku”, a kasnije i „sajber ponedeljku” izaziva veliku pažnju kupaca. Međutim, u Srbiji to i dalje nije toliko zaživelo. Govoreći o tome da li ove godine možemo da očekujemo veće popuste, Uzelac kaže da teško da mogu da budu veći popusti.

„Ti popusti nikada nisu ni oni pravi popusti kao što su na Zapadu. Da pojasnimo, na Zapadu postoje poreske olakšice prodavnicama koje svoje zalihe očiste pred fiskalnu godinu. To je ono što generiše te trgovačke praznike za njih i oni to fokusiraju oko božićnih i novogodišnjih praznika zato što smo tada najskloniji većoj potrošnji i darivanju. Sve to oni vrlo vešto znaju i upravljaju time”, poručuje Uzelac.

Ističe i da je kod nas iz godine u godinu „crni petak” sve popularniji i iščekivaniji.

„Trgovci ga oglašavaju sve jače i to je, u stvari, samo poziv u prodavnice, a svesni smo tih manipulacija sa cenama da oni ih drže na nekom nivou, možda blago i podignu, da bi to matematički predstavili kao sniženu cenu”, naglašava Uzelac.

Ne možemo da se borimo protiv trgovačkih trikova, sve je do nas

Ukazuje da se trgovci služe veoma moćnim marketinškim, ali i psihološkim trikovima, ali da mi treba da se potrudimo da ne igramo tu igru.

“Teško je ne odreagovati na sve te pozive, to su vrlo moćni marketinški i psihološki trikovi koje koriste. Da ne pričamo o bojama koje koriste, svi tržni centri nemaju prozore da vas dezorijentišu, nemate tamo ni sat, ni prozor da vidite da li je pao mrak. Prijatno je okruženje, muzika, miris, čak i mirisne note puštaju ne bi li vas navili na lakšu potrošnju“, kaže Uzelac.

Ističe da je da ne možemo da se borimo protiv tih trikova.

“Mi treba da krenemo iz našeg ugla, iz našeg novčanika, iz našeg džepa i da merimo svaku stvar prema vrednosti koju ona donosi u našim životima. To ovako zvuči malo filozofski, ali upravo na taj način vam ništa ne znači što je nešto sa 10.000 dinara sada 5.000 dinara, ako to u vašem životu ne vredi ni tri, to je i dalje skupa stvar”, objasnio je Uzelac.

Njegov savet je da razdvojimo želje od potreba.

„Ono što stvarno vam čini život srećnim od onoga što vam čini trenutak srećnim. Nijedno ni drugo nije pogrešno. Samo izmerite ono što kupite, spremite budžet. Znači, pre nego što odete u prodavnicu, bar mentalno recite mogu da priuštim 5.000, 10.000, 50.000 dinara kako ko može i na taj način u stvari vežbajte jačinu kontrole nad budžetom. To je dugoročno uspešna strategija bez reakcije na to što kažu trgovci da li danas jeftinije nego juče ili će biti skuplje sutra, pa da vas prisile da donosite odluku”, savetuje Uzelac.

Onlajn kupovina – skloniji smo impulsivnosti

Sada ne moramo da izađemo iz kuće da bismo obavili kupovinu, ali onlajn kupovina ima i neke mane – na taj način smo skloniji impulsivnoj kupovini.

„Razmislite šta vam treba, koju verziju tog proizvoda želite. Ono što je praktična stvar kod onlajn kupovine, vi imate 14 dana zakonski da se predomislite bez da obrazlažete prodavcu zašto vraćate proizvod. Uzmite to u obzir, to je na neki način lakša, možda manje odgovornosti nosi ta kupovina”, dodaje Uzelac.

Ističe i da treba da biramo sajtove koje možemo da prepoznamo kao validne.

„To znači pogledajte informacije o samom sajtu, o kontaktu, da li tu postoji adresa, PIB, matični broj firme, jer to mora da bude firma da bi vi mogli da se pozovete na ovaj prethodni zakon. Sve ostalo su, da kažem, neki onlajn trgovci koji su sa nekih tezgi prešli na onlajn. Ne znači da nećete dobiti adekvatan proizvod, ali nećete možda dobiti iskustvo koje biste dobili sa zvaničnom prodavnicom”, kaže Uzelac.

Kada kupujemo na rate neophodna je matematika

Često nam je kupovina lakša ako kupujemo na rate ili na čekove. Uzelac napominje da treba biti obazriv, kao i da je neophodno da dobro proračunamo.

„Matematika je neophodna, nije to neka komplikovana matematika, ali moramo preuzeti odgovornost nad našim finansijama i to je ono što je u pozadini svake odluke o kupovini. Nije problem kupiti nešto što ćemo otplaćivati narednih pet godina, ali moramo biti svesni da ćemo narednih pet godina deo svojih prihoda odvajati na ime današnje kupovine. Znači zadužićemo budućeg sebe za današnji izbor”, kaže Uzelac.

Nije pogrešno, dodaje, ali ako svesno pristanete na to onda nećete biti ljuti što vam naplaćuju ratu, jer znate što ste kupili.

„A često se dešava da građani budu ljuti na banku, jer im oni naplaćuju ratu, ne sećajući se da su stvarno nešto kupili što im je učinilo zadovoljstvo”, zaključuje Uzelac.