Stižu nam praznici – Na koliko neradnih dana zaposleni mogu da računaju ove godine?
Ove godine dva praznika – Prvi maj i Uskrs nadovezuju se jedan na drugi, tako da će za većinu zaposlenih biti šest neradnih dana, dva za Praznik rada i četiri za uskršnje praznike. To će biti prilika da možda otputuju na kraći odmor, provedu vreme sa porodicom ili prijateljima, dok će pojedini za to vreme morati da rade.
Podeli vest:
Neradni dani za Praznik rada biće sreda, 1. maj i četvrtak, 2. maj. Neradni dani za Uskrs su 3, 4, 5. i 6. maj.
Za rad na praznik isplaćuju se duple dnevnice, pa tako u pojedinim firmama ima i dobrovoljaca koji će za rad na praznike za to biti plaćeni.
Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika koji je po zakonu neradan dan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110 odsto od osnovice.
Da li posle praznika može i godišnji odmor?
Ako zaposleni namerava da posle prazničnih dana ide i na godišnji odmor, to će zavisiti od poslodavca.
Zaposleni ne može ništa sam da spoji, on može da se izjasni da želi da koristi dane godišnjeg odmora, ali ne može da ih on sam uzme bez saglasnosti poslodavca jer rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac uz konsultaciju sa zaposlenim.
„To nije pravo zaposlenog da spaja, on na to nema pravo, on to može da uradi samo ako se poslodavac sa tim saglasi. Ukoliko se, pak, ne saglasi, on ne može sam da odluči da koristi godišnji odmor i da ode“, rekao je ranije za Euronews Srbija profesor radnog prava i predsednik Udruženja za radno pravo i socijalno osiguranje Bojan Urdarević.
U Zakonu o radu je predviđeno kada rešenje o korišćenju godišnjeg odmora mora da bude uručeno.
Urdarević je naveo da se najkasnije pet dana pre korišćenja godišnjeg odmora zaposlenom dostavlja rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, nakon čega se ono više ne može povući.
„Korišćenje godišnjeg odmora isključivo zavisi od poslodavca koji pre donošenja rešenja treba da se konsultuje sa zaposlenim da bi video kada njemu odgovara, pri čemu se to malo u kolokvijalnom govoru izvitoperilo pa izgleda da zaposleni može da uzme godišnji odmor kad god hoće. To nije tačno“, rekao je Urdarević.
On pojašnjava da poslodavac prema svojim procenama i organizacionim potrebama utvrđuje kada će se godišnji odmor koristiti.
„On sve što može da uradi je da konsultuje zaposlenog prilikom određivanja tog datuma i naravno da ga pita da li mu određeni termin odgovara za godišnji odmor s čim će ovaj da se saglasi ili neće, ali ne može zaposleni ništa da uzme sam. On ne može njemu da kaže – ja hoću da idem na godišnji odmor tad i tad. Mi u praksi često tako postupamo, negde to prođe ali jednostavno to nije po zakonu. Nije zaposleni taj koji utvrđuje kad će ići na godišnji odmor nego poslodavac to utvrđuje rešenjem i u skladu sa svojim potrebama rada. Tako to treba da izgleda u nekom zakonitom smislu“, rekao je Urdarević.
Međutim, i kada dobije rešenje o godišnjem odmoru, poslodavac može da pomeri godišnji odmor radnika.
Urdarević je naveo da se u praksi dešava da se oni dogovore da zaposleni ide na odmor, pa radnik uplati neki aranžman za putovanje sa porodicom, a onda mu bukvalno tri dana pred put poslodavac kaže da ne može da ide na godišnji odmor i da iskoristi te dane jer mu je potreban u firmi.
U slučaju da dođe do te situacije, dodaje Urdarević, zaposleni bi mogao samo da pokrene pred sudom postupak za nakandu štete i da potražuje od poslodavca štetu koju mu je ovaj pričinio time što mu je onemogućio da ode na putovanje koje je unapred uplatio.
Podeli vest:
