Strah od rata diže cene na Zapadnom Balkanu, građani „po uzoru na ranije situacije“ prave zalihe
Podeli vest:
Dok traje rat u Ukrajini, na Balkanu cene rastu, građani prazne police, mada vlasti govore da hrane ima dovoljno.
Hrvatska je trenutno najskuplja država u regiji kada su u pitanju cene ulja i šećera. U ovoj zemlji litar ulja košta 2,02 evra, dok je šećer 1,05 evra.
Nešto malo jeftinije je u Crnoj Gori, gde cena ulja iznosi 1,89 evra.
Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija su približne u cenama ulja i šećera, piše Radio slobodna Evropa (RSE).
No, uprkos tome, građani u Beogradu prazne rafove za brašno i ulje, iako nestašica nema.
„Ja to sve na vreme, uzmem malo šećera, malo ovog, malo onog… uvek imam, deca donesu jer sama živim. Navikla sam tako“, rekla je za RSE penzionerka Darinka.
Zvezdana neće da pravi zalihe jer veruje da neće biti problema u snabdevanju. Međutim, primećuje promene.
„Već od ranije su počela velika poskupljenja, sve je poskupelo – počevši od hrane i higijene“, istakla je.
Slična situacija je pre nekoliko dana bila i u Bosni i Hercegovini.
Redovi za benzin su u poslednja dva dana zabeleženi u glavnim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine.
„Plašim se nestašice, hteo sam da napunim rezervoar i da napunim još jednu kantu, ali je mnogo veliki red, ne mogu sad da čekam. Hteo sam da sipam za ‘ne daj bože’. Razmišljam od zalihama, jer mi gorivo dobijamo i od Rusa i od ovih i onih“, kaže Beograđanin Dejan za Radio Slobodna Evropa (RSE) u petak, 4. marta.
Sociolog Hasan Jašari iz Skoplja, kaže za RSE da je kod građana opšta nesigurnost izazvana zbog situacije u Ukrajini.
„Panika je opravdana, s obzirom na činjenicu da se događa nešto što se nije događalo decenijama. I normalno je da to utiče na psihu ljudi, koji to doživljavaju kao jednu opštu nesigurnost“, kaže Jašari.
On predlaže da javne ličnosti, ministri i poslanici treba da budu aktivniji u informisanju građana, s obzirom na to da su oni pod uticajem spoljnih faktora, odnosno eskalacije rata.
Socijalni psiholog Dragan Popadić fenomen redova za gorivo u državama Zapadnog Balkana, koji je iniciran lažnim objavama na društvenim mrežama, objašnjava time da građani imaju iskustvo sa kriznim situacijama, zbog čega ne misle da je nemoguće da se nestašica desi.
„Proradi refleks i sećanje – i počinje to pripremanje, kupovina i pravljenje zaliha. Reaguju po uzoru na ranije reakcije na sličnu situaciju“, ističe on i dodaje kako primećuje još jedan razlog – nepoverenje u predstavnike vlasti i zvanične informacije na Zapadnom Balkanu.
„U nekim uređenim društvima bilo bi dovoljno da vlast i država u koju građani imaju poverenje da pravu informaciju i građani bi u to poverovali, ovde je to teško, jer ljudi ne prihvataju da je vlast kredibilna“, rekao je Popadić.
Šta su uradile vlasti u regiji da smire paniku?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 4. marta apelovao na građane da ne stvaraju zalihe goriva i hrane i saopštio da ih u državi ima dovoljno.
„Biće dovoljno hrane, dovoljno benzina, dovoljno svega što nam je potrebno u budućnosti“, poručio je Vučić na Instagramu.
Rekao je i da građani „ne treba da nasedaju na trikove, besmislice i provokacije“ o nestašici.
Istovremeno i Ministarstvo energetike se oglasilo 4. marta, porukom da su objave na društvenim mrežama o restrikcijama u isporuci naftnih derivata neutemeljene i neistinite.
Vlada Srbije 10. februara je uvela ograničene cene dizela i benzina, dok drugi naftni derivati nisu ograničeni uredbom. I cena gasa je ograničena u Srbiji od 3. marta.
Opširnije na RSE.
Dok traje rat u Ukrajini, na Balkanu cene rastu, građani prazne police, mada vlasti govore da hrane ima dovoljno.
Podeli vest:
