Strani radnici u Srbiji: Bolja prilika za život ili stepenik ka Evropi

Tako su bolje plate, lakši život, veći standard ili neki drugi motivi bili razlog da više od 50.000 radnika iz drugih zemalja potraži posao na srpskom tržištu, sudeći prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje o broju izdatih radnih dozvola. Taj broj je verovatno daleko veći, jer mnogi stranci u Srbiji rade na crno, dolazeći u nju kao turisti. Prema izveštaju Inspektorata za rad za 2023, svaki deveti strani radnik radio je bez radne dozvole.

Među najbrojinijim strancima sa radnim dozvolama na našem tržištu rada su građani Kine, Egipta, Indije i Tadžikistan. U pogledu ljudi koji rade na crno, prema izveštaju Inspektorata, najviše je onih iz Turske, zatim iz Kine, Indije, Kube, Egipta, Uzbekistana.

Takođe, što se tiče onih koji dolaze u Srbiju kao gastarbajteri ima i visokoobrazovanih, menadžera, poslovnih ljudi, ali i vozača, dostavljača, zidara, kuvara…

Radnici iz Indije su među onima čija se brojnost u Srbiji povećava iz godine u godinu, a prema procenama Indijsko-srpske poslovne komore, oni će u narednim godinama biti sve zastupljeniji u Srbiji.

Kako predsednik Indijsko-srpske poslovne komore Savikes Goel ističe u razgovori za NIN, radnici koji su iz Indije došli na rad u Srbiju sklapaju ugovor istovetan onom koji potpisuje i domaće stanovništvo, sa istim obavezama i odgovornostima koje dokument inače predviđa. Prema proceni koju iznosi, u Srbiji trenutno aktivno radi više od 5.000 Indijaca.

Goel: Plate veće nego u Indiji

„Nije poznat tačan broj radnika, ali je oko 10.000 njih do sada došlo u Srbiju. Možda trenutno aktivno radi njih 5.000 ili 6.000, zato što se mnogi vrate kući kada im se posao završi. Ovde dolaze zbog različitih poslova, mada najviše zbog građevinskih. Srbija je rastuća ekonomija. U njoj se dosta gradi, pa su zato potrebni i radnici. Druga sfera su naravno vozači, pre svega autobusa i kamiona. Takođe su aktivni i u poljoprivredi. Radnici iz Indije postoje u praktično svakoj industriji – negde su zastupljeni više, negde manje, u pitanju je pravi miks“, kaže Goel i dodaje da je u tom pogledu teže zaposliti doktore iz Indije zato što moraju da poznaju srpski jezik na nekom višem nivou, premda ima dosta Indijaca koji su došli na studije medicine i kojima se taj put onda znatno olakšava.

On navodi da su jednom angažovanom radniku obezbeđeni smeštaj i hrana, ili pak određena suma namenjena za kupovinu hrane i namirnica za samostalno spremanje. Plate su dosta više u odnosu na one koje bi u Indiji zaradili za isti posao, mada im zbog skupljeg života u Srbiji ne ostaje naročit prihod u novčanicima na kraju meseca.

„Potpisuju isti ugovor kao radnici iz Srbije, sa istim uslovima, koji mogu da produže ukoliko se dopadnu poslodavcu, ili mogu da se vrate nazad. Plata zavisi od njihovih veština. Ona može da ide od recimo 500 do 700 evra mesečno. Za neke specijalizovane poslove kao što su vozači, kuvar u hotelu, radnik u pekari, plate mogu biti i nešto veće, oko 800-850 evra. Naravno, plate za isti posao su ovde veće nego u Indiji, ali zbog većih troškova u Srbiji, njihov prihod često nije veliki. Ipak, u pitanju je privlačnost ka novoj državi, kulturi, kontinentu i učenju novih veština, što je podjednako važno za indijske radnike kao i sama plata“, kaže Goel.

On objašnjava da je uprkos mnogobrojnim poslovima koje indijsko tržište nudi domaćem stanovništvu izuzetno teško pronaći posao koji bi kao takav odgovarao potrebama radnika, zbog čega Indijci često idu za boljim uslovima u druge zemlje.

„Očigledno je da Srbija pruža priliku za indijske radnike. Indija je velika zemlja sa mnogo stanovnika. Ona nudi mogućnosti, ali zbog velike populacije i taj broj mogućnosti postaje ograničen, pa se često za isti posao prijavi i po nekoliko hiljada ljudi. Uz to, populacija u Srbiji opada, stari, a i mnogo ljudi odavde takođe ide u druge zemlje da radi. Zato postoji potreba za radnicima, postoji potražnja i to je dobra prilika za radnike iz Indije“, kaže sagovornik NIN-a.

Prema njegovim rečima, milioni indijskih radnika angažovani su u industrijskom sektoru na Bliskom istoku godinama unazad, iako mnogi žele upravo prilku da svoje veštine prošire i unovče u zemljama EU. Goel navodi da je Srbija na tom planu, odličan početak.

„Srbija predstavlja dobar prolaz ka Evropi, dobru polaznu tačku. To su neki od glavnih razloga zašto indijski radnici dolaze ovde. Ekonomija raste kao jedna od malo takvih u Evropi, što znači da je otvorena za rad i za radnike koji bi hteli da steknu neko novo iskustvo, pored rada u Indiji i na Bliskom istoku. Za njih je Evropa atrakcija, mesto za istraživanje drugačijih kultura i sfera rada“, objašnjava on.

Uzevši sve u obzir, Goel ipak smatra da u ovom momentu nije naročit broj indijskih radnika u Srbiji, iako veruje da će se ti podaci u narednim godinama u dobroj meri promeniti.

„Rekao bih da je broj radnika iz Indije ipak još uvek veoma mali, imajući u vidu zahteve i potrebe koje Srbija ima u ovom trenutku. Ipak, očekujem da će on porasti kroz dve-tri godine, jer se i same kompanije razvijaju. Ima mnogo međunarodnih, naročito evropskih kompanija koje otvaraju fabrike u Srbiji, čime pružaju mogućnost za srpske radnike, a ako nema dovoljno njih, mislim da indijski mogu da urade prilično dobar posao takođe“, kaže predsednik komore koji smatra da se tu radi o obostranom benefitu.

„Indijski radnici su veoma posvećeni i privrženi, takva je kultura u pitanju. Poštuju disciplinu i instrukcije koje im daju nadležni. Ljudi u Srbiji su veoma prijatni, pa su i sami poslodavci jako fini prema zaposlenima. Ne žele da eksploatišu radnike, već se trude da uspostave fer odnose, što je dobro. Zbog toga će ih indijski radnici više poštovati i dati sve od sebe da podignu produktivnost i utiču na krajnji rezultat određene srpske kompanije. Mislim da je ovo tek početak njihovog dolaska, nadam se da će kompanije biti zadovoljne i to prepoznati“, zaključuje Goel.

I ekonomista Ljubodrag Savić misli da će broj stranih radnika u Srbiji rasti u narednom periodu, jer kao što radnici iz Srbije idu u Nemačku i druge zemlje za boljim uslovima, tako i stranci dolaze u Srbiju zato što su im bolji uslovi u odnosu na one u njihovoj zemlji.

Savić: Položaj srpskih radnika neće biti ugrožen

“Rekao bih da je tendencija u svetu, ali i u Evropi, na našem Balkanu, da zapravo nema dovoljno radne snage. To je posledica dve činjenice – jedna je da smo sve starija nacija, a sa druge strane da ljudi ipak idu za boljim životom. Ko god može, otišao je u Zapadnu Evropu, tj. Nemačku, Francusku i to je tradicija koja traje od privredne reforme iz 1965. godine. Sa treće strane, naš prirodni priraštaj je prilično mršav, i da čak i nema tih stvari mi bismo malo oskudevali sa radnom snagom. Četvrto, možda čak i nije problem da li brojčano imamo dovoljno radne snage, već što nema pojedinih kvalifikacija, odnosno specijalnosti”, kaže Savić za NIN i dodaje da određeni broj srpskog stanovništva ne želi da radi pojedine poslove.

“To su uglavnom majstorski i teški fizički poslovi i to je nešto što stanovnici države Srbije rade samo kada moraju. Ali iako u Evropi pripadamo siromašnijim narodima, ima i siromašnijih od nas – ljudi sa Bliskog i Dalekog istoka, iz azijskih zemalja gde su primanja na mesečnom nivou ispod 100 dolara, možda čak i niže. To je jedna migracija koja se dešava”, objašnjava on.

Savić napominje da migranti dolaze u Srbiju već godinama i premda su u početku to bili pre svega politički migranti i neki manji broj ekonomskih, situacija se od onda izvesno promenila.

“Sad imam utisak da je dosta ekonomskih, naročito zato što je država potpisala sporazume poput Otvorenog Balkana. Svi stanovnici tih zemalja mogu bez ikakvih problema i procedura da dođu da rade u Srbiji, što i koriste. Ali imamo i ljude koji dolaze sa dalekih destinacija. Odavno je ona čuvena priča o vozačima autobusa gradskog saobraćaja iz Šri Lanke ili Indije, a imamo i kineskih radnika, turskih, koji dolaze u okviru građevinskih kompanija. To je nešto što se dešava u celom svetu. Postalo je odomaćena stvar i mislim da će toga biti sve više, posebno što se u Srbiji razvilo uverenje da se tim teškim poslovima bave samo oni koji moraju”, kaže Savić.

Sagovornik NIN-a navodi da je manjku određene radne snage doprinelo i to što je Srbija takođe prestala da školuje kadrove za majstorska zanimanja.

“Nekada smo imali školu učenika u privredi, koja je školovala jako dobre kadrove, ali su one sada zatvorene i prestale da postoje. Realnost je da nemamo dovoljno ni fizičkih radnika za građevinske poslove, za poljske radove, a nemamo ni majstorskih zanimanja. S druge strane, čak i kada bi neko hteo, nisu novi kapitalisti voljni da adekvatno plate te ljude, tako da ih to tera da sreću potraže u nekoj od zemalja EU, pa i sezonski radnici na crnogorskom primorju, hrvatskom.”, objašnjava Savić.

Srbija kao prolazna stanica za EU

Naime, on kaže da ovaj trend ne treba posmatrati dramatično, već da je u pitanju karakteristika savremene globalizacije u kojoj se radna snaga premešta tamo gde su bolji uslovi. Dodaje da upliv stranaca na srpsko tržište neće uticati negativno na domaću radnu snagu.

“Položaj srpskih radnika neće biti ugrožen, ne bi stranci dolazili da nema dovoljno posla. To važi najpre za starije koji su tu da rade, dok će mlađi biti ovde neko vreme, pa idu dalje u EU – Srbija im dođe kao tranzitna stanica. Naravno da su strani radnici nekakva konurencija, ali ne bih rekao velika, jer Srbija definitivno nema dovoljno radne snage, pa nam oni dođu kao ispomoć, a sa druge strane, moramo posmatrati i iz ugla poslodavca. I oni gledaju da zaposle radnu snagu koja će ih koštati što je moguće manje. To je trošak koji se prenosi na finalni proizvod. Tako da ne verujem, ne znam nijednu delatnost da su strani radnici ugrozili srpske”, kaže Savić.

Njegova procena je da na rad u Srbiju neće dolaziti naročit broj radnika iz zemalja regiona, eventualno iz Makedonije ili Albanije.

“Nema dileme da će broj stranih radnika u Srbiji rasti jer se ipak razvijamo, kako god to bilo. I to je jedna stvar koju treba imati u vidu. S druge strane, kakva god bila, Srbija je ipak atraktivna za makar neki vremenski period, kao prolazna stanica za EU. Neki će ostati trajnije, a neki će ostati kratko i čim im se pruži prilika otići će dalje u EU”, zaključuje Savić.