Stranke za promenu izbornog sistema, jedini strah od režimske zloupotrebe

Nacionalna koalicija za decentralizaciju pozvala je sve relevantne političke stranke da se izjasne da li su za promenu izbornog sistema pre najavljenih izbora aprila 2022, posle tog datuma ili im aktuelni sistem odgovara, a po odgovorima – svi su za promenu, većina za opciju pre 2022, dok ostali imaju bojazan da će vlast zloupotrebiti proces, pa su za menjanje nakon proleća 2022.

Upit NKD i poziv na javno izjašnjavanje poslat je na adrese političkih organizacija nacionalnog, regionalnog, lokalnog i manjinskog tipa, onih koji učestvuju ili su učestvovale u prethodnom sazivu nacionalne Skupštine, a trenutno raspoloženje i svoj stav na temu promene izbornog sistema iznele su samo opozicione partije. Predstavnici SNS i SPS nisu odgovorili.

NKD je početkom novembra objavio proglas u kojem smo naveli da promena izbornih uslova nije dovoljna za obnovu demokratije u Srbiji, već da je neophodna i promena izbornog sistema. Zatražili smo od političkih partija da se izjasne da li su za promenu – sada, kasnije ili nikad – a pristigli odgovori pokazuju da su stranke uglavnom raspoložene za promenu pre najavljenih vanrednih izbora aprila 2022. One koje nisu za promenu odmah, jesu posle izbora jer strahuju da će režim zloupotrebiti i novi sistem ili da će proces promene razvodniti priču o izbornim uslovima.

Tako iz Narodne stranke navode da su za promenu i uvođenje presonalizovanog proporcionalnog sistema. Dveri su takođe za hitnu promenu, zalažu se za kombinaciju proporcionalnog i većinskog u kojem bi Srbija bila podeljena u više izbornih jedinica sa proporcionalnim sistemom i otvorenim listama gde bi građani mogli i da biraju poslanike čime bi dobili “narodnu, a ne partijsku skupštinu”.

Nova stranka i Pokret slobodnih građana jesu za promenu, ali posle vanrednih izbora 2022. Argumenti Nove su – eventualna zabluda kod birača oko uslova i izbora zbog kratkog roka, kao i to da vlast ne ume to da obavi na valjan, transparentan i neutralan način. U PSG-u smatraju da je izvesna manipulacija i zloupotreba ove inicijative od strane SNS-a i njenog predsednika.

Drugačiji ugao dala je Partija radikalne levice – oni su za promenu izbornog sistema, iz korena i odmah, ali pre svega u pogledu finansiranja izbornih aktivnosti i političkog organizovanja. Smatraju da ti troškovi moraju biti prilagođeni ustavnom pravu građana da biraju i budu birani, pa će tek tada promena biti suštinska.

Za  promenu pre 2022. su i POKS i Zelena stranka, DSS je za većinski sistem, a Pokret Oslobođenje saglasan je da građani treba da biraju poslanike po imenu i prezimenu, ali ne žele da pregovaraju ni sa kim o onome što je Ustavom zagarantovano – slobodnim izborima.

Osim predstavnika vlasti, odgovore nije poslala ni Demokratska stranka, kao ni Stranka slobode i pravde, mada je njihova potpredsednica Marinika Tepić u debati o izbornom sistemu predočila skepsu o promeni pre 2022. Iz grupacije oko Nebojše Zelenovića rekli su da pišu program i da će uskoro zauzeti stav po ovom pitanju, uz načelno za promenu.

Predstojeći pregovori u trouglu vlast-opozicija-EU prilika su da se tema promene izbornog sistema nađe na stolu, kao što je NKD zatražio u proglasu. Zato smo takav zahtev uputili i predstavnicima EU – Vladimiru Bilčiku i Tanji Fajon, kao i parlamentarnim grupama u Evropskom parlamentu.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju pozvala je sve relevantne političke stranke da se izjasne da li su za promenu izbornog sistema pre najavljenih izbora aprila 2022, posle tog datuma ili im aktuelni sistem odgovara, a po odgovorima – svi su za promenu, većina za opciju pre 2022, dok ostali imaju bojazan da će vlast zloupotrebiti proces, pa su za menjanje nakon proleća 2022.