Struja skuplja od februara, ali će januarski računi biti veći za oko 150 dinara

Naknada za obnovljive izvore energije sa 0,093 dinara po potrošenom kilovat-satu povećana je na 0,437 dinara. Poslednja promena bila je 2015, pa u Vladi kažu da je povećanje neophodno jer je od tada u rad pušteno čak sedam vetroparkova.

„To znači koliko god povlašćeni proizvođač proizvede te električne energije, ubaci je u mrežu, EPS taj iznos plaća. Samo prošle godine mi pričamo o milijardama dinara koje su plaćene. Nije to čak više ni pitanje naše želje ni da li mi to hoćemo ili nećemo, nema životne sredine, nema razvoja enrgetike i rudrstva ukoliko ne budemo uložili mnogo više u ono što se zove proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora“, objašnjava Zorana Mihajlović, ministarka za rudarstvo i energetiku.

Iako je naknada za podsticanje zelenih kilovata uvedena pre sedam godina, većini građana još nije najjasnije šta plaćaju i gde taj novac ide.

„Namet još jedan, ne može da bude dobro, ali možda je i dobro ako se iskoristi u korisne svrhe“, navodi jedan od anketiranih građana dok njegova sugrađanka dodaje:

„Daj Bože, da bude čista energija, ja bih baš volela, ako već treba da plaćam“. 

Subvencije za zelene kilovate, takozvane „Fidin tarife“ Evropska unija uvela je još krajem prošlog veka, jer je takva struja bila preskupa. Danas je energija iz vetra i sunca dobrim delom zamenila proizvodnju iz uglja.

„Taj medeni mesec u posticajima kroz ‘fidin tarife’ je prošao odavno u Evropskoj uniji. I naravno jedan od vrlo važnih aspekata tog novog tržišnog koncepta posticaja ogleda se u tome da je znatno pala cena samih kapitalnih investicija u obnovljive izvore. Sama cena investicija je tri do četiri puta niža nego pre deset godina“, navodi Miloš Mladenović, izvršni direktor srpske berze električne energije“SEPEKS“.

U resornom ministrstvu kažu da i Srbija sledi taj put ali da kasnimo. Prvi korak jesu subvencije, drugi je aukcijska prodaja struje koja unosi konkurenciju među proizvođače, što je već praksa u Uniji, pa tek treći ukidanje podsticaja.

„Mi moramo da razvijemo tržište obnovljivih izvora, mi moramo da imamo više postrojenja instalisane snage iz obnovljivih izvora energije. Negde možemo to da očekujemo možda za godinu, za dve ili tri godine, praktično da imamo takvo stanje i onda možemo pričati o tom trećem koraku“, ističe ministarka Mihajlović.

U međuvremenu, dobićemo i Zakon o obnovljivim izvorima energije. Dodatni razlog da se što pre i što više obezbedi čiste energije jeste najava Evropske unije da će uvesti penale za velike zagađivače.

Naknada za obnovljive izvore energije sa 0,093 dinara po potrošenom kilovat-satu povećana je na 0,437 dinara. Poslednja promena bila je 2015, pa u Vladi kažu da je povećanje neophodno jer je od tada u rad pušteno čak sedam vetroparkova.