Studijski programi na koje se nije upisao nijedan brucoš

I tu nije kraj. Kako je objavljeno na sajtu Univerziteta u Novom Sadu „nula“ upisanih studenata imaju studijski programi – Srpski kao nematernji i strani jezik i književnost, zatim Rusinski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bez upisanih studenata u prvom krugu je i studijski program Tehnička mehanika i dizajn u tehnici na fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu.

Očigledno je da će fakulteti ozbiljno morati da se pozabave reorganizacijom. Neki već najavljuju ukidanje neatraktivnih studijskih programa. Samo Univerzitet u Beogradu, koji u svom sastavu ima 31 fakulteta, ima 105 studijskih programa na osnovnim, integrisanim i strukovnim studijama, navodi Euronews Srbija.

Prodekan za nastavu Rudarsko-geološkog fakulteta prof. Radule Tošović objašnjava da na tom fakultetu imaju tri studijska programa na rudarstvu i šest studijskih programa na geologiji i da se dešavaju oscilacije, da se iz godine u godinu menja interesovanje kandidata.
Za studijski program Regionalna geologija kaže da je prethodnih godina bilo zainteresovanih knadidata i da su prošle godine imali upisane brucoše na tom smeru.

„Taj program je ranije bio u okviru jednog drugog studijskog programa geologije, ali se izdvojio kao samostalni. Verovatno nije prepoznat u javnosti kao ostali studijski programi. Očekujemo da će u drugom i trećem upisnom roku, kandidati koji nisu upisali željeni fakultet, naći određeni interes da se pojave i da steknu indeks na našem fakultetu“, kaže Tošović za Euronews Srbija.

Studijski programi bez brucoša

Upitan kakva je dalja perspektiva studijskog programa koji u prvom roku nije upisao nijednog studenta, Tošović navodi da će se pratiti trend interesovanja kandidata.

„Država je Zakonom o visokom obrazovanju propisala da je period trajenja akreditovanog studijskog programa sedam godina.U tih sedam godina ne vršimo promenu strukture ukoliko se ne dese posebni razlozi za uvođenje izuzetno atraktivnog studijskog programa. Takođe, gašenju se ne pribegava na osnovu broja upisanih ili zainteresovanih studenata za jednu akademsku godinu. Prati se trend interesovanja. Ukoliko svih sedam godina, koliko traje akreditacija, nije bilo zainteresovanih kandidata onda se program gasi. Za sve ostalo se obavlja detaljnija analiza, praćenje trenda i očekivanja“, pojašnjava on.

U prvom upisnom krugu nije podeljen nijedan indeks ni na strukovnim studijama Tehnologije drveta na Šumarskom fakultetu. Dekan tog fakulteta prof. Branko Stajić objašnjava da nije reč o osnovnim studijama, već strukovnim koje su uvedene pre nekoliko godina i za koje je slabo interesovanje. Ove godine nema zainteresovanih.

„To su strukovne studije koje traju tri godine, to nešto kao međufakultetska diploma. Međutim, mladi nisu zainteresovani za njih. Razmišljamo o njihovom ukidanju“, kaže Stajić za Euronews Srbija.

Inače, na Šumarskom fakultetu ostalo je 251 slobodno mesto. Mesta ima i za budžetske, ali i za samofinansirajuće studente.

„Kod nas je ostalo dosta slobodnih mesta, ali to su neki repovi koji mi vučemo odavno. Trebali smo već da smanjimo broj planiranih mesta za brucoše. Decenijama je isti broj. Nije ista situacija danas i pre 10 -15 godina. U suštini mi smo zaustavili pad koji je bio izražen poslednjih nekoliko godina. Imamo čak upisanih pet studenata više u odnosu na prošlu godinu. Imamo još dva upisna roka. Očekujemo još 30-ak studenata da upišemo“, naveo je Stajić.

Niko neće za nastavnika hemije

I na integrisanim studijama za nastavnika hemije na PMF-u u Novom Sadu nije upisan nijedan brucoš.

Prodekan za nastavu prof. Tatjana Pivac kaže da je na to uticala „situacije u školama i položaj nastavnika“, ali da kandidatima smetaju i integrisane studije koje traju pet godina. Za nastavnika biologije, fizike, matematike integrisane studije, prethodnih godina, već su zamenjene osnovnim plus master studijama.

Primera radi ko upiše biologiju, nakon četiri godine dobija zvanje diplomirani biolog, a ukoliko želi da predaje u školi upiše još jednu godinu.

„Samo je hemija još ove godine ostala na integrisanim studijama. Od sledeće godine i to menjamo. Svi kandidati koji žele da upišu za nastavnika studiraće po sistemu četiri plus jedan. Za četiri godine dobiće zvanje diplomirani hemičar, a ukoliko budu želeli za nastavnika hemije upisaće još jednu godinu“, objašnjava ona.

Objašnjava da nije u isto vreme išla akreditacija za sve programe, te je zbog toga biologija pre dve godine prešla sa integrisanih na osnovne plus master studije. Ove godine matematika i fizika, a naredne će i hemija.

„Kada smo uvodili integrisane studije, prvo smo uveli za profesora biologije i njih smo prvo ukinuli pre dve godine. Integrisane su prešle na sistem četiri plus jedan. Integrisane studije smo uveli jer je Ministarstvo prosvete od 2012. godine odredilo da za rad u školi nastavnici moraju da imaju 300 ESP bodova. To su osnovne plus master studije ili integrisane koje traju pet godina i koje nose 300 bodova“, pojašnjava ona.

Nisu samo pojedini studijski programa na univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu ostali bez upisanih studenata. Slična je situacija i na ostalim državnim univerzitetima. Međutim, oni još nisu objavili konačne analize prvog upisnog kruga.