Studiranje i roditeljstvo – da li sistem odobrava oba?

Studiranje je, kažu, najlepši period života. Druženje, usponi i padovi, ocene i mnoštvo predispitnih obaveza koje se uglavnom rade u poslednji čas. Postavlja se pitanje, da li je moguće u to uklopiti i roditeljstvo? Kako se prema studentima-roditeljima ophode institucije, da li je sistem koncipiran tako da je moguće biti i student i roditelj u isto vreme? Koliko se njih opredeljuje za to?

Urednica Roditeljskog portala Bebac, Jasmina Mihnjak, misli da je roditeljstvo sjajna stvar, da nam deca daju vetar u leđa da zaista možemo sve. Međutim, smatra da nam sistem često „podmeće noge“ da zapinjemo gotovo na svakom koraku roditeljstva.

„Najiskrenije, da sam ja sada student, ne bih se sigurno upuštala u roditeljstvo, kao što to nisam želela ni kada sam studirala, a tada nisam ni znala koliko zapravo rupa postoji u našem sistemu podrške porodici“, kaže Jasmina Mihnjak.

Da je odgoj deteta u toku studija moguć, dokazala je Tamara Višnjić. Tamara je studentkinja druge godine Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a prvu godinu studija završila je u sedmom mesecu trudnoće. Ona kaže da nije želela da pauzira godinu zbog porođaja, jer smatra da se može pronaći način, da uvek ima nekoga ko će joj pomoći, te da beba nije prepreka već još veća motivacija.

„Na početku, iako je beba bila planirana, sve je zvučalo i delovalo mnogo teže nego što je zapravo bilo. Na fakultetu niko nije ni znao da sam trudna, jer smo tada već prešli na onlajn nastavu, pa mi je i to dosta pomoglo da uđem u štos i pronađem svoj ritam“, rekla je Tamara Višnjić.

POMOĆ DRŽAVE

Od januara 2022. godine roditelji će za prvo dete dobijati 300.000 dinara, dok su do sada dobijali 100.000. Pored toga, za roditelje koji su studenti neće važiti ispitni rokovi.

Da li ove mere podstiču studente da naprave taj važan korak i uđu u svet roditeljstva?

Iako je upoznata sa merama pomoći države, Mina Ilić, treća godina Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, smatra da je novčana pomoć svakako korisna, ali je taj iznos dovoljan za neke osnovne potrebe, odnosno pod uslovom da imate od koga da „nasledite“ stvari za bebu. Pored toga, iako već duže vreme živi sa momkom, Mini nije u planu da se upusti u stvaranje porodice dok je još uvek na studijama.

„Razlog zašto ne želim decu tokom studija je taj što mislim da ne bih mogla da se posvetim dovoljno ni detetu ni studijama. I jedno i drugo crpe dosta vremena i energije, ne želim da moja pažnja mora da bude podeljena na te dve bitne stvari u životu“, ističe Mina Ilić i dodaje da mere pomoći države definitivno nisu dovoljne da bi se odlučila na dete tokom studiranja.

Identično mišljenje ima i Jasmina Mihnjak, koja tvrdi da je populaciona politika u Srbiji usmerena na pogrešnu stranu.

 „Sredstva koja se izdvajaju nisu mala, ali su usmerena na kampanju – Rađaj, ne odgajaj. Usmerena su na nagovaranje mladih da se opredele za ranije potomstvo, dok su sa druge strane oni koji su već roditelji ostavljeni po strani i ne slušaju se njihovi problemi. Smatram da je jedini način da se podstakne natalitet – da se pomognu i podrže roditelji i već rođena deca“, navodi ona.

ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU

Na Ekonomskom fakultetu u Subotici trenutno ima pet studenata i studentkinja kojima miruju obaveze prema članu 107 Zakona o visokom obrazovanju: dvoje na doktorskim, jedan na master i dvoje na osnovnim studijama. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu je, prema zvaničnim statistikama, šestoro studenata-roditelja.

Prema Zakonu, studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza zbog, između ostalog, nege deteta do godinu dana života i posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života.

Na fakultetima se ovaj zakon poštuje, a studentkinja druge godine srpskog jezika i književnosti, Tara Vukajlović, kaže da ju je u sva njena prava uputila Studentska služba, te da se niko nije loše ophodio prema njoj.

„Novčana pomoć  za porodilje koja sledi nakon porođaja je jedino u šta sam ja upućena i u iznos koji daje Novi Sad nakon porođaja. Sve mi je to zadovoljavajuće osim dečjeg dodatka čija je cifra mizerna, samo 4.000 dinara. To je baš sramota“, navodi Tara.

Postoji još nekoliko stvari koje navode mlade da odlože roditeljstvo, kaže Jasmina Mihnjak. Mladi se danas teže odvajaju od porodica jer su i cene stanova previsoke, a pored toga, tu je i neizvesnost oko dobijanja posla – od fakulteta do zaposlenja ima mnogo koraka i izazova.

„Studentima ne treba novčana pomoć, odlaganje ispita i slično. Ne boje se oni da neće završiti fakultet zbog deteta. Stvar je tome da je sve to postalo kao marketing kampanja za pravljenje beba. Mladima ne trebaju subvencije zbog dece u toku studiranja. Njima je potrebna država, a mi je nemamo“, zaključuje Jasmina.

Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija.

Studiranje je, kažu, najlepši period života. Druženje, usponi i padovi, ocene i mnoštvo predispitnih obaveza koje se uglavnom rade u poslednji čas. Postavlja se pitanje, da li je moguće u to uklopiti i roditeljstvo? Kako se prema studentima-roditeljima ophode institucije, da li je sistem koncipiran tako da je moguće biti i student i roditelj u isto vreme? Koliko se njih opredeljuje za to?