Subvencije poljoprivrednicima ostaju iste, ali će biti promena kod direktnih davanja – najavio Glamočić

Strategija u resoru poljoprivrede se menja – fokus će biti manje na ekstenzivnim kulturama, a više na intenzivnim: voću, povrću i stočarstvu, koji donose veće prinose po hektaru. Posle kijevskog sajma o bezbednosti hrane i saradnje Srbije i Ukrajine, otvara se pitanje kako globalne krize utiču na srpsku poljoprivredu.

Više od polovine svih državnih subvencija 2026. godine biće namenjeno poljoprivredi.

Dragan Glamočić je rekao za RTS da je ukupan budžet za poljoprivredu koji je planiran za narednu godinu maksimum koji država može da izdvoji, oko sedam odsto ukupnog budžeta Republike, kao i da mere podsticaja ostaju iste.

„Reč je o razvojnom budžetu. Novac za razvoj ruralnih sredina je dvostruko viši i iznosi 12,9 milijardi dinara. Daćemo novac za izgradnju novih objekata, kupovinu opreme i mehanizacije. Direktna davanja, takođe, moraće da budu pravdana računima, jer se dešavalo da se sredstva koriste za kupovinu stanova i automobila, što do sada nije bilo zabranjeno“, ističe Glamočić.

Konkursi za opremu i junice
Prema njegovim rečima, od naredne godine novac će i dalje brzo stizati do proizvođača, a biće uveden i kalendar javnih poziva, odnosno tačno će se znati koji konkursi se raspisuju u kom mesecu.

Ministar najavljuje da će u narednih desetak dana, odnosno do kraja godine, biti raspisani svi javni pozivi za nabavku opreme, kao i podsticaj od 100.000 dinara za junice.

Govoreći o bezbednosti hrane i njenoj kontroli, Glamočić ističe da su inspektori svakodnevno na terenu, da se rezultati provera redovno objavljuju i da je situacija sve bolja.

Svaka srpska namirnica biće označena
Osvrnuvši se na medijske napise o aflatoksinu u brašnu, sumpor-dioksidu u jagodama ili pesticidima u šljivama, ministar objašnjava da problem nije u prekoračenju dozvoljenih količina, već u tome što na deklaracijama nije bilo naznačeno da proizvodi sadrže određene supstance, što je obavezno po propisima.

„Osim bezbednosti, radimo i na kvalitetu. Bila je akcija u vezi sa palminim uljem, a sledi da svaka namirnica proizvedena u Srbiji ima svoju oznaku, koja će tačno pokazivati gde je proizvod nastao i razlikovaće se od hrane iz uvoza. Ne mislim da je hrana iz uvoza loša, već da naši građani imaju pravo da znaju šta je proizvedeno u našoj zemlji, posebno kada je reč o mesu“, navodi ministar.

Glamočić dodaje da je na sajmu o bezbednosti hrane u Ukrajini, gde je prisustvovao kao izaslanik predsednika Srbije, ključna poruka bila da hrana mora da bude dostupna svima, bez obzira na krize i ratna dejstva. Na događaju je organizovana donatorska akcija u kojoj je prikupljeno oko 200 miliona evra za Kijev.

„Ključno je što sam imao sastanak sa ukrajinskim ministrom privrede i poljoprivrede, na kojem je razgovarano o sporazumu o slobodnoj trgovini, koji Srbija nema sa Ukrajinom, iako mnogo trgujemo: uvozimo metale, a od prošle godine izvozimo velike količine mineralnog đubriva. Ukidanje tarifa u oba smera bilo bi od velikog značaja“, zaključuje ministar.